Da li je crna rupa veliki usisivač koji može da proguta čitav univerzum?

Crne rupe su zloglasne zbog svoje ogromne gravitacije - mogu da progutaju zvezde, palenete, pa čak i druge crne rupe. Ali da li bi crna rupa mogla da proguta čitav univerzum, deo po deo?

Ukratko - ne. Prema navodima iz NASA, ne postoji mogućnost da crna rupa može da proguta univerzum, ili čak čitavu galaksiju. 

"Crne rupe su ostaci nekadašnjih masivnih zvezda koje su se urušile u sebe jer su postale neverovatno guste - toliko da čak ni svetlost ne može da im pobegne. Ideja da bi crna rupa mogla da proguta univerzum zasniva se na pogrešnom shvatanju da one rade na principu usisivača, usisavajući prostor", rekao je Gorav Kana, fizičar sa Univerziteta Rod Ajlend. 

A to nije slučaj.

Sudar planeta koji je još uvek misterija: Astronomi gledali kosmičku dramu u svemiru

"One gutaju objekte koji su izuzetno blizu. U stvari, crne rupe mogu da proždiru samo objekte koji se nađu u njihovom horizontu događaja - tački bez povratka iza koje nema izlaza", kaže Kana.

Horizont događaja je efektivna granica crne rupe, unutar koje se svetlost ne može otisnuti ka spoljnoj sredini. Horizont nije fizička površina već predstavlja imaginarnu sferu oko crne rupe unutar koje posmatrač ne može ništa da vidi.

Mlečni put

Na primer, horizont događaja za crnu rupu mase našeg Sunca bio bi samo tri kilometra. Za crnu rupu sa masom Zemlje, horizont događaja bio bi samo nekoliko centimetara, poput "veličine vašeg palca", navodi Kana.

Gravitacija crne rupe i dalje utiče na okolne zvezde i planete - može čak da ih natera da kruže, kao što to čini crna rupa u centru Mlečnog puta - ali ih ne guta.

Profesor astronomije sa Univerziteta Jork, Pol Dilejni, dao je sledeći primer u članku za sajt Univerziteta:

"Ako bi se naše Sunce pretvorilo u crnu rupu iste mase, naša planeta ne bi primetila nikakvu promenu u gravitacionoj sili koja deluje i ostala bi u istoj orbiti. Naravno da bi postalo veoma mračno i veoma hladno, ali gravitacija crne rupe ne bi uticala na našu planetu zbog udaljenosti."

Usklađivanje orbita

Stručnjak za crne rupe na Univerzitetu Berkli u Kaliforniji Aleksej Filipenko, rekao je za Live Science da i njihova veličina igra ulogu u celoj priči.

"Važno je napomenuti da su crne rupe prilično male. Da bi crna rupa imala šanse da proguta zvezdu, dotična zvezda morala bi biti usmerena skoro direktno na crnu rupu. Tokom vremena, ovakvo centriranje se može dogoditi. Ali da bi Sunce progutala crna rupa u centru Mlečnog puta, na primer, bilo bi potrebno 'neverovatno mnogo vremena' da bi se orbita zvezde uskladila sa crnom rupom", zaključio je Filipenko.

Čini se da je čak i najveća poznata crna rupa u svemiru - kosmički titan po imenu TON 618, težak oko 40 milijardi solarnih masa - blizu teorijske granice do koje velike crne rupe mogu da dođu. Ova granica potiče od činjenice da, obzirom da se velike crne rupe hrane materijom, one takođe oslobađaju tone radijacije. Zračenje se zagreva i jonizuje okolnu materiju, što otežava da se gas i prašina ohlade i padnu u crnu rupu i naposletku usporavaju brzinu kojom se crna rupa hrani. Ova samoregulacija sprečava crne rupe da proždiru čitave galaksije, a kamoli ceo univerzum.

Teleskop Veb otkrio objekte veličine Jupitera koji u paru lebde svemirom

"Zatim treba razmotriti ubrzano širenje univerzuma. Kako se objekti u svemiru udaljavaju, manja je verovatnoća da će se sudariti sa crnom rupom i da će ih ona uhvatiti", rekao je Kana.

Dakle, možete biti mirni - bar kad su u pitanju džinovske crne rupa koje gutaju svemir. One "nisu nešto o čemu bismo morali da brinemo", navodi Kana.

Osim ako svemir već nije unutar crne rupe.