Mesec se našao na listi najugroženijih lokaliteta svetske kulturne baštine

Prvi put na listi najugroženijih lokaliteta Svetskog fonda za spomenike našao se naš satelit jedina nezemaljska lokacija do sada. Mesec se našao na listi iz straha od potencijalnih pljački i razaranja zbog planiranih komercijalnih putovanja. 

Postoji posebna zabrinutost skrnavljenja otisaka stopala koje su ostavili prvi ljudi na Mesecu, Nil Armstrong i Baz Oldrin.

Zemljani, vreme je za veliki iskorak: Japanci istražuju kako učiniti mogućim život na Mesecu

Fenomen koji i naučnike zbunjuje: Jedan dan na Veneri traje skoro kao jedna godina na Zemlji

Stavljanjem Meseca među 25 ugroženih lokacija naglašava se hitna potreba za prepoznavanjem vrednosti i potrebe za očuvanjem artefakata koji svedoče o prvim koracima čovečanstva izvan Zemlje, što je prema rečima direktora Svetskog fonda za spomenike (WMF) Benedikta de Montlara, odlučujući trenutak u našoj zajedničkoj istoriji.

„Kamera koja je snimila sletanje na Mesec, memorijalni disk koji su ostavili astronauti Armstrong i Oldrin, i stotine drugih artefakata simbol su nasleđa čovečanstva. Ipak, oni su suočeni sa sve većim rizicima usled ubrzanih lunarnih aktivnosti, preduzetih bez adekvatnih protokola”, kaže Montlar.

Svetski fond za spomenike dodaje da bi takvi poremećaji mogli da ugroze više od 90 lokacija na površini Meseca, koje predstavljaju neke od najupečatljivijih podviga hrabrosti i domišljatosti čovečanstva.

Sprovođenje zaštite Meseca će biti veliki izazov, s obzirom na to da on ne pripada nijednoj naciji ili vladi, ali stručnjaci su optimisti da je međunarodna saradnja moguća.

Ovogodišnja lista ugrožene kulturne baštine izabrana je na osnovu 200 predloga podnetih na javni poziv. Prema rečima Montlara, ovaj način selkcije nam omogućava da bolje razumemo i odgovorimo na izazove sa kojima se suočavaju lokaliteti svetske baštine.

„U predlozima se najčešće navodio problem nedovoljnog finansiranja za očuvanje nasleđa. Ovo nam govori da je potrebno ozbiljno podizanje svesti i prikupljanje resursa za očuvanje naše kulturne baštine”, ističe Montlar.

Najčešći uzroci ugroženosti klima, kriza, konflikti

Analiza predloga je otkrila najčešće razloge za zabrinutost u pojedinim regionima. U 60 odsto lokacija na Bliskom istoku i u Severnoj Africi ozbiljni problemi su konflikti i velika kriza, a u 81 odsto lokacija u podsaharskoj Africi kao problemi se navode klimatske promene.

„Dok su klimatske promene već prepoznate kao velika pretnja u prethodnoj listi iz 2022. godine, najnoviji podaci potvrđuju ozbiljnost tih problema, posebno u podsaharskoj Africi koja se suočava sa pretnjama kao što su olujni udari i porast nivoa mora“, kaže Montlar.

Oružani sukobi ugrožavaju pojedine objekte na listi, uključujući Učiteljsku kuću u Kijevu gde je Nacionalni parlament počeo da se sastaje nakon što je Ukrajinska Narodna Republika proglasila nezavisnost 1918. godine. Svetski fond za spomenike kaže da podržava napore da se zgrada obnovi kao nacionalni simbol otpora i trajnog identiteta u vremenima sukoba.

Gaza je takođe dospela na listu. Veliki deo područja je uništen tokom aktuelnih ratnih dešavanja. Crkva Svetog Porfirija u Gazi, za koju se veruje da je treća najstarija crkva u svetu, pretrpela je najmanje dva artiljerijska napada.

Zapanjujući broj ugroženih lokacija nalazi se u relativno bogatim zemljama ili u središtu velikih gradova. Dva lokaliteta sa liste nalaze se u SAD. Reč je o svetionicima Mejna, kojima preti erozija obale i ekstremne vremenske prilike povezane sa klimatskim promenama i Velika trgovačka staza koju koriste domorodački narodi za trgovinu.

Iako su ugroženi lokaliteti razlog za zabrinutost, veliki broj navedenih u prethodnim listama je obnovljen i sačuvan. Istorijski centar Santa Kruz de Mompok u Kolumbiji, koji je i pod zaštitom Uneskove svetske baštine, stavljen je na listu za nadzor Fonda 2012. godine zbog krhkog stanja njegove građevinske konstrukcije iz kolonijalnog doba. Sada je obnovljen i privremeno sačuvan od propadanja.

Sevdalinka upisana na UNESCO listu nematerijalnog kulturnog nasleđa

Istraživanje DNK otkriva: Srbi - spoj slovenskog i starobalkanskog nasleđa