Naučnici tvrde: Sitni genetski pomaci dokazuju da čovek još uvek evoluira

Ljudi su nastavili da evoluiraju nakon što su se odvojili od svojh predaka šimpanza pre gotovo 7 miliona godina, pokazuje nova studija prema kojoj je otkriveno 155 novih gena jedinstvenih za ljude koji su iznenada nastali iz sićušnih delova DNK.

Neki od novih gena poreklom su od drevnih predaka sisara, tvrde istraživači. Oni sumnjaju da je nekoliko takvih "mikrogena" povezano sa bolestima specifičnim za ljude.

"Ovaj projekt je započeo još 2017. godine, jer sam bio zainteresiran za novu evoluciju gena i otkrivanje kako ti geni nastaju", rekao je autor studije Nikolaos Vakirlis, naučnik u Centru za istraživanje biomedicinskih nauka "Aleksandar Fleming" u Variju u Grčkoj.

"Istraživanje je stavljeno na led nekoliko godina, sve dok nije objavljena druga studija koja je imala vrlo zanimljive podatke, što nam je omogućilo da počnemo sa ovim radom", dodao je on.

Za ovu novu studiju, objavljenu u časopisu Cell Reports, njegov tim je stvorio stablo predaka kako bi uporedio ljude sa drugim vrstama kičmenjaka koristeći prethodno objavljene genetske podatke.

Odnos gena kroz evoluciju

Istraživači su pratili odnos tih gena kroz evoluciju i njih 155 je iskočilo iz regija jedinstvene DNK. Novi geni mogu da nastanu duplikacijom u genomu, ali oni počinju od nule.

"Bilo je vrlo uzbudljivo raditi na nečem tako novom", rekla je starija autorka studije Ifa Meklajsat, naučnica na irskog Triniti Koledža u Dublinu.

"Kada počnete da ulazite u ove male delove DNK, oni su stvarno na ivici onoga što je moguće protumačiti iz sekvence genoma, i nalaze se u onoj zoni gde je teško znati je li to biološki značajno", dodala je ona.

Prema studiji, oko 44 vrste tih novih gena povezano je sa poremećajima u rastu ćelijskih kultura. To pokazuje važnost ovih gena u održavanju zdravog, živog sistema.

Specifični za ljude

Geni su specifični za ljude, što otežava njihovo testiranje, iako su istraživači ispitivali uzorke unutar DNK koji bi mogli da nagoveste njihovu ulogu u određenim bolestima.

Tri gena imaju DNK markere povezane sa bolešću koji ukazuju na povezanost sa mišićnom distrofijom, poremećaj oka retinitis pigmentosa i Alazamijev sindrom, odnosno oblik patuljastog rasta.

Naučnici su takođe pronašli novi gen povezan sa tkivom ljudskog srca. On se pojavio kod ljudi i šimpanza nakon odvajanja od gorila, navodi se u studiji. Istraživači su primijetili da to pokazuje koliko brzo gen može da evoluira, da postane neophodan za organizam.

"Biće vrlo zanimljivo u budućim studijama razumeti šta bi ti mikrogeni mogli da učine i da li su možda direktno povezani sa bilo kojom vrstom bolesti", rekao je Vakirlis.

Meklajsat, međutim, kaže da bi se na te gene moglo i zaboraviti ili ih ignorisati, jer ih je vrlo teško proučavati.

"Ali mislim da će sve više biti priznati, odnosno da ih treba posmatrati i uzeti u obzir. Ako smo u pravu u onome što mislimo da ovde imamo, postoji mnogo više funkcionalno relevantnih stvari skrivenih u ljudskom genomu", zaključila je ona.