Otrovni ugljenik iz vazduha nova tehnologija pretvara u sodu bikarbonu

Naučnici su pronašli način da apsorbuju zagađenje ugljenikom koji zagreva planetu iz vazduha, zatim da ga pretvore u natrijum bikarbonat i skladište u okeanima. Tehnika bi mogla biti do tri puta efikasnija od trenutne tehnologije izvlačenja ugljenika, tvrde autori studije objavljene u časopisu Science Advances, prenosi CNN.

Suočavanje sa klimatskom krizom znači drastično smanjenje sagorevanja fosilnih goriva, čime se oslobađa zagađenje koje zagreva planetu. Ali pošto su ljudi već upumpali toliko tog zagađenja u atmosferu i malo je verovatno da će dovoljno smanjiti emisije u bliskoj budućnosti, tako da se ugljenik mora ukloniti iz vazduha.

Priroda to ne čini dovoljno brzo da bi održala korak sa količinama koje ljudi proizvode, zbog čega se okrećemo tehnologiji.

Jedan od načina, na koji je studija fokusirana, je usisavanje zagađenja ugljenikom direktno iz atmosfere, a zatim njegovo skladištenje, često ubrizgavanjem u zemlju.

Problem sa direktnim hvatanjem vazduha je u tome što ugljen-dioksid može biti veoma moćan gas koji zagreva planetu, ali njegove koncentracije su veoma male – čini oko 0,04 odsto vazduha. To znači da je uklanjanje direktno iz vazduha izazovno i skupo.

To je "značajna prepreka", rekao je za CNN autor studije Arup SenGupta, profesor na Univerzitetu Lehaj i dodao da nova tehnika izložena u studiji može pomoći u rešavanju ovih problema.

Tim je koristio bakar da modifikuje upijajući materijal koji se koristi u direktnom hvatanju vazduha. Rezultat je apsorbent "koji može da ukloni CO2 iz atmosfere u ultra-razređenoj koncentraciji u kapacitetu koji je dva do tri puta veći od postojećih apsorbenata", rekao je SenGupta.

Ovaj materijal se može proizvesti lako i jeftino, a pomogao bi u smanjenju troškova direktnog hvatanja vazduha, dodao je on.

Kada se ugljen-dioksid uhvati, može da se pretvori u natrijum-bikarbonat (sodu bikarbonu), koristeći morsku vodu, ili da se ispusti u okean u maloj koncentraciji.

"Ako sav CO2 iz atmosfere, koji se emituje svakog dana – ili svake godine – pustite u okean, povećanje koncentracije bi bilo veoma, veoma malo", rekao je SenGupta i dodao da je tehnologija spremna za testiranje.

Njegova ideja je da se postrojenja za direktno hvatanje vazduha mogu locirati na moru, i na taj način imati pristup obilnim količinama morske vode za proces.

Profesor sa Univerzitetu u Edinburgu Stjuart Hazeldin, koji nije bio uključen u studiju, rekao je za CNN da je opisani proces modifikacija onog koji već poznajemo, "što je lakše razumeti i usavršiti nego početi nešto potpuno novo". Međutim, postoje regulatorne prepreke koje treba prevazići.

"Odlaganje velikih tona natrijum-bikarbonata u okean bi moglo zakonski da se definiše kao 'odlaganje', što je zabranjeno međunarodnim ugovorima", rekao je Hazeldin.

Drugi su i dalje zabrinuti zbog negativnih uticaja na okeane, koji su već pod pritiskom klimatskih promena, zagađenja i drugih ljudskih aktivnosti.

"Osim ako nemate potpunu eko-toksičnu studiju, onda ne znate šta će to učiniti, čak ni pri malim koncentracijama", rekao je za CNN profesor hemijskog inženjerstva i hemije na Univerzitetu u Šefildu Piter Stiring.

Neki naučnici su izrazili zabrinutost da bi fokusiranje na tehnologiju za uklanjanje zagađenja ugljenikom moglo odvratiti pažnju od politike smanjenja sagorevanja fosilnih goriva ili bi zagađivačima moglo dati dozvolu da nastave sa zagađivanjem.

Ali s obzirom na razmere klimatske krize, postoji veliki pritisak od strane vlada i međunarodnih tela da razviju ovu tehnologiju.