Severni ćelavi ibis se posle četiri veka pojavio u Evropi: Šta to znači za nas?

Vrsta ptice poznata kao severni ćelavi ibis, a koja je zbog lova izumrla u Evropi do 17. veka, ponovo se pojavila u protekle dve decenije zahvaljujući naporima naučnika na obnavljanju i uzgajanju vrste.

Ove ptice, koje imaju karakteristično crno i svetlucavo zeleno perje, ćelavu crvenu glavu i dug, uvijen kljun, ne znaju, međutim, instinktivno u kom pravcu treba da lete radi selidbe, pa je tim naučnika uskočio da odigra ulogu instruktora letenja, preneo je AP.

Stigle "nove" biljke i životinje: Stručnjaci za UNU objasnili uticaj klime na floru i faunu u Srbiji

“Moramo da ih naučimo kojim putem da migriraju”, kazao je biolog Johanes Fric.

Severni ćelavi ibis nekada je leteo iznad severne Afrike, Arapskog poluostrva i velikog dela Evrope, uključujući nemačku pokrajinu Bavarsku.

Ova ptica selica, poznata u Nemačkoj i pod imenom valdrap, takođe je smatrana za specijalitet, ali je nestala iz Evrope, iako su malobrojne kolonije preživele na nekim drugim mestima.

Napori Frica i grupe istraživača nazvane Valdraptim, sa sedištem u Austriji, uspeli su da populaciju ovih ptica dovedu do broja od skoro 300 jedinki od početka projekta 2002.

Juriš ptica nije stinica: UNA je tražila savet stručnjaka kako da se zaštitite ako vas napadnu vrane

Problem je, međutim, predstavljalo to što ove ptice nisu umele da nađu pravac u kojem treba da lete kada se zimi sele, pa su odlazile u pogrešnim pravcima gde bi naposletku uginule.

Ulogu instruktora letenja preuzeli su naučnici i aktivisti iz grupe Valdraptim koji brinu o ptićima dok su tek nekoliko dana stari.

Cilj je da ptice naviknu na njih i upoznaju ih, kako bi ih sledile kada im pokazuju put kojim treba da lete.

Članovi tima koji je brinuo o ptićima, kada dođe vreme, krenu ultralakom letelicom pokazujući put, a mlade ptice ih slede u pravom smeru.

Napori Frica i njegovog tima urodili su plodom, a prva ptica samostalno se vratila u Bavarsku iz Toskane gde je zimovala 2011.

Još ptica je potom svake godine prešlo taj isti put dug 550 kilometara, a tim se nada da će do 2028. broj ptica premašiti 350 i da će one postati samostalne.

Zašto ptice treba da imaju ogledalo u kavezu?