UNA istražuje: Kakvu korist od biotehnologije ima Srbija

Tokom pandemije korona virusa, biotehnologija je za samo nekoliko meseci omogućila proizvodnju vakcine protiv te bolesti. To je na međunarodnoj konferenciji "Biotech" u Beogradu izjavila ministarka nauke Jelena Begović.  

Osim medicine, biotehnologija se uspešno primenjuje i u poljoprivredi, a mi smo istražili kako to izgleda u praksi i kakvu korist od biotehnologije ima Srbija.  

Biotehnologija je savremena naučna disciplina koja se zasniva na izmeni genetičkog materijala organizma. Cilj je da se dobije potpuno nova osobina ili da se unaprede neke postojeće.  

Njena primena je široka, a posle medicine najčešća je u poljoprivredi. Pomaže da voće i povrće daju bolji prinos, ili da budu otporniji na štetočine. U mnogim državama već se sadi genetski modifikovani kupus.  

„Što znači da se smanjuje ili se potpuno eliminiše upotreba herbicida, insikticida i tako dalje. Znači, smanjuje se pritisak na životnu sredinu. Još jedan zanimljiv primer je primer paradajza koji je našao komercijalnu upotrebu zato što ima nekoliko puta povećan sadržaj antocijanina, a oni su važni za zdravlje ljudi jer sprečavaju razne bolesti, razna srčana oboljenja“, kaže za UNU profesor na Biološkom fakultetu u Beogradu Aneta Sabovljević.

Takve promene dobijaju se u laboratoriji ciljanim izmenama na genetičkom materijalu i nisu ništa novo. Iako se ne čini na prvi pogled, princip na kojem počiva biotehnologija, poznat je i u narodu.  

„Svima nama je poznato ukrštanje, kalemljenje. To je jedan vid biotehnologije koji su radile naše bake i deke. I to je biotehnologija, samo što tada nismo znali tačno šta ćemo dobiti, već smo predpostavljali. E sada mi to možemo da radimo u laboratoriji i da strogo kontrolišemo koji korak menjamo, na primer u biosintezi nekih jedinjena“, navodi Sabovljević.  

Biotehnologija je među četiri glavne oblasti BIO4 kampusa, jedinstvenog nacionalnog centra, koji će biti dom za naučnu zajedinicu i preduzetništvo.  

„Koristeći biotehnologiju, i u Srbiji se razivjaju proizvodi koji na pozitivan način utiču na životnu sredinu. Tako da smo imali jedan od njih proizovid larve koje prerađuju, odnosno jedu plastiku i na taj način je uništavaju, a imali smo i kompaniju, u stvari mali startap BioFrost iz Jagodine, koji pravi materijale koji zamenjuju plastiku, mogu se koristiti u pakovonjima, hrani, čaše“, rekla je za UNU direktorka Centra za 4. industrijsku revoluciju Jelena Bojović.

Globalno bioekonomsko tržište u narednih nekoliko godina biće vredno više od hiljadu milijardi dolara, a Srbija želi da bude aktivni učesnik, saopštili su predstavnici države prošle godine kada je najavljivana izgradnja kampusa na dvadeset hektera 2025. godine.  

Stručnjaci upozoravaju da bi građani trebalo da imaju više poverenja u genetički modfikovane organizme kao deo nauke 21. veka, jer je i stara tradicionalna metoda ukrštanja biljaka - kalemljenje takođe vid genetskog inženjeringa.