UNA u Muzeju nauke i tehnike: Da li ste znali da su prvi patenti u našoj zemlji stariji od jednog veka?

U Muzeju nauke i tehnike u toku je izložba „Čuvari inovacija – 100 godina od prvog srpskog patenta”, koja posetiocima prvi put predstavlja modele i makete izrađene na osnovu prvih registrovanih patentnih prijava u Srbiji.

Patenti koji su uglavnom bili inspirisani svakodnevnim potrebama građana biće dostupni posetiocima do kraja marta.

Kazan za pečenje rakije, samoljuljajuća kolevka, naktriveni bicikl... To je samo deo izložbe čiji je cilj prikazivanje bogatstva inovatorskog duha i patenata, između ostalog i akademika Mihaila Petrovića Alasa, dr Vladimira Stanojevića i akademika Miomira Vukobratovića.

„Ovde se nalazi više od 20 realizovanih maketa i modela starih patenata, iz 21-22 godine 20. veka. Takođe, postoji i jedan deo koji smo pripremili - odeljak iz fonda Muzeja gde smo predstavili  neke od predmeta koje čuvamo u svom  fondu, a koji su svojevremeno bili značajni patenti“, ističe autor izložbe Saša Šepec.

Čuvanje patenata je značajno za očuvanje naše istorije, ali i sećanje na naučnike koji su pružili doprinos u brojnim oblastima. Jedan takav jeste daljinar za korekciju artiljerijske vatre, ujedno i najstariji patent u fondu muzeja, koji predstavlja:

„Rezultat rada našeg poznatog naučnika Mihaila Petrovića Alasa, on ga je radio u saradnji sa kapetanom Terzićerm, koji je kasnije postao  brigadni general. Ovaj patent je značajan jer je realizovan i u Rusiji i kod nas, i služio je za korekciju artiljerijske vatre pri dejstvima“, kaže autor izložbe Dušan Petrović.

Od novijih patenata, iz 1997. godine dolazi nam proteza prof. Miomira Vukobratovića kod koje je, takođe, praktična upotreba bila glavni kriterijum.

„Ako nije primenjen, ostaje samo na toj ideji, na tom patentu. To je i do industrije i do privrede. Dakle, treba ispratiti inovatore u njihovom radu. Jendostavno, neki put je u pitanju novac. Bez obzira što su ta inovacija ili patent vredni, ali ako nemate dovoljno novca da se to isprati, ostaje samo mrtvo slovo na papiru“, objašnjava Petrović.

Kada pak ima dovoljno novca i dobre volje, onda patent postaje nezaobilazni deo svake domaćinske kuće.

Od 1909. godine do danas ispeklo se mnogo rakije, a od 2022. recept za šljivovicu deo je Uneskove liste nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva. Tako, ukratko, izgleda put od patenta do laskavog priznanja. Svetsko, a naše.

Čuveni crveni kupaći kostim Pamele Anderson iz "Čuvara plaže" biće izložen u londonskom muzeju