Projekat Dragonflaj: Erbasov autopilot budućnosti sleće uz pomoć veštačke inteligencije

Tokom proteklih 50 godina automatizacija u avijaciji transformisala je ulogu pilota. Ovih dana piloti dobijaju mnogo više pomoći od tehnike u kokpitu.

Projekat Dragonflaj, sproveden na avionu Airbus A350-1000, još više je povećao autonomiju aviona. Projekat se fokusirao na tri oblasti: poboljšano automatsko sletanje, taksi pomoć i automatizovano skretanje u hitnim slučajevima. Možda je ovaj poslednji i najdramatičniji.

Malkolm Ridli, glavni test pilot Erbasovog komercijalnog aviona, uverio nas je da je rizik da budemo umešani u vazdušnu nesreću "iznenađujuće mali". Međutim, avioni i posada moraju biti spremni za svaki scenario, tako da je Projekat Dragonflaj testirao automatski sistem za hitno spuštanje, piše BBC.

Ideja je da će ova tehnologija preuzeti upravljanje ako piloti moraju da se usredsrede na teško donošenje odluka ili ako postanu nesposobni. Pod sopstvenom kontrolom, avion može da se spušta i sleće, dok prepoznaje druge letelice, vremenske prilike i teren, prenosi Telegraf Biznis.

Avion razgovara sa kontrolom letenja

Sistem, takođe, omogućava avionu da razgovara sa kontrolom vazdušnog saobraćaja preko radija sintetičkim glasom stvorenim korišćenjem veštačke inteligencije. Jedan od izazova je bio naučiti sistem da razume sve informacije i da osmisli rešenje, kaže Migel Mendes Dijas, dizajner automatizovanih hitnih operacija.

"Letelica mora sama da povrati sve informacije. Dakle, treba da sasluša aerodromske poruke kontrole letenja. Onda treba da izabere najpogodniji aerodrom za preusmeravanje", rekao je on.

Projekat Dragonflaj izveo je dva uspešna hitna spuštanja. Većina velikih aerodroma ima tehnologiju koja vodi avion na pistu. Ali nema svaki aerodrom na svetu tu tehnologiju, pa je Erbas tražio drugačiji način sletanja.

Efikasnije sletanje u otežanim uslovima

Projekat Dragonflaj je istraživao korišćenjem različitih senzora kako bi pomogao avionu da izvrši automatizovano sletanje. Uključuje korišćenje kombinacije normalnih kamera, infracrvene i radarske tehnologije. Tim je takođe prikupio podatke iz celog sveta, tako da se podnose sve vrste vremenskih uslova.

Osim što avionu daju više informacija, dodatni senzori daju pilotu dodatnu jasnoću prilikom praćenja sletanja. Na primer, infracrvene kamere su korisne u oblačnim uslovima, jer što ste bliže objektima, oni postaju topliji.

Šta piloti misle o takvom razvoju? Neki ne žele da se tehnologija meša toliko u njihov posao.