UNA istražuje: Kako je upotreba veštačke inteligencije regulisana u Srbiji

Veštačka inteligencija je jedna od najaktuelnijih tema današnjice. Iako ima veliki potencijal u mnogim sferama, smatra se da je njen razvoj uglavnom neproveren, a primena nedovoljno regulisana. 

Zbog toga najjače svetske ekonomije s nestrpljenjem iščekuju donošenje Zakona o veštačkoj inteligenciji, a prvi će Evropska unija doneti do kraja godine. Na ubrzanoj regulaciji te oblasti radi se i u Srbiji.

Ukoliko neko primenjuje veštačku inteligenciju na bilo koji način, dužan je da obavesti sve na koje taj proces može imati uticaja, objašnjava Đorđe Krivokapić, profesor Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu, govoreći o etičkim smernicama za razvoj, primenu i upotrebu veštačke inteligencije, koje je donela Srbija. 

„Ako komunicirate putem maila sa nekom bankom ili državnom institucijom, a odgovara vam veštačka inteligencija, vi kao građanin imate pravo to da znate, a onaj koji je primenjuje je dužan davas o tome obavesti. Takođe, ako veštačka inteligencija donosi bilo kakvu odluku, koja može imati uticaja na vas. Vi imate pravo ne samo da budete obavešteni, nego i da zahtevate da bude i čovek uključen u proces, da može da verifikuje ono što je veštačka inteligencija odlučila“, kaže Krivokapić. 

Uz smernice, očekuje se i skora zakonska regulacija. Prvi Zakon doneće EU i biće zasnovan na principu procene rizika. Što su rizici od primene veštačke inteligencije veći, to je kompleksniji proces usklađivanja za one koji razvijaju veštačku inteligenciju. 

A oni koji se ne budu sa time usaglasili, propisane će biti visoke kazne - i do 30 miliona evra odnosno, odnosno 6% globalnog prihoda kompanije. 

Koliko je regulativa važna govore rizici u radu sa veštačkom inteligencijom, a najveći je u njenoj primeni u naoružanju. Osim dronova, to može biti vojno naoružanje koje može automatski i po svom nahođenju da puca. 

Ipak, ne moramo otići tako daleko. Ukoliko izostane regulativa, svako od nas može da postane meta manipulacije uz pomoć veštačke inteligencije.   

„Naš identitet može biti vrlo lako falsifikovan, njime se može manipulisati. Naši ukućani mogu dobiti poziv od svakog od nas, gde je naš glas fabrikovan veštačkom inteligencijom. naši poslovni  savetnici, mogu dobiti naloge od nas lično, da urade neku stvar u naše ime i za naš račun, ne razumevajući da to zapravo nismo mi“, kaže Krivokapić za UNU.  

Država užurbano radi, ne bi li uhvatila korak sa digitalnom transofrmacijom, u čijem je središtu veštačka inteligencija. 

U saradnji sa obrazovnim institucijama, biznis i nevladinim sektorom o regulativi se raspravljalo i razmenjivala su se znanja i na nedavno održanoj AI Masterklas konferenciji, prvom skupu u Srbiji posvećenom regulisanju veštačke inteligencije, čije je sledeće okupljanje zakazano na FON-u, 16- 17. novembra.