Duh Beograda ispod površine: Sećanja na živote znamenitih ljudi žive i kroz spomenike

Svima je poznato gde se danas nalazi Novo groblje u Beogradu. Ali malo ko zna da ono nije prvo mesto na kojem su Beograđani sahranjivali svoje mrtve.

Kako se grad širio, groblja su morala da se sele. Oko 1820. godine, groblje je iz Brankove ulice premešteno na prostor današnjeg Tašmajdana. Mesto koje danas izgleda kao običan park, tada je bilo glavno beogradsko groblje.

Ulični muzičari Beograda: Spoj tradicije i savremenog ritma - blagodet za sve generacije

Tradicija i običaji najlepšeg malog grada na Dunavu: Kladovo - mesto gde se uvek rado vraćamo

“Na prostoru od Takovske ulice, od crkve svetog Marka, koja je bila veoma blizu današnje, do Pravnog fakulteta, od današnjeg, od bulevara do kamenoloma. Ne treba očekivati da to groblje nije bilo uređeno, nije imalo svoje parcele, staze. Nas ovde zanima pre svega 19. vek, Beograd 19. veka od 20. ih do 80-ih godina, znači duže od pola veka ovde su sahranjivani Beograđani”, rekao je za UNU istoričar Nebojša Damnjanović.

Tašmajdan je izabran jer je tada bio van grada, ali Beograd je rastao brže nego što se očekivalo. I vrlo brzo, groblje je ponovo postalo prepreka razvoju.

“Bilo je van Beograda, ali ipak blizu i zato kada je krajem 19. veka, ipak 80- ih godina sada u nezavnisnoj državi koja je stečena konačno 1888. godine, Beograđani su se jako bunili da je mnogo daleko ono sadašnje Novo groblje, koje su zvali Vladanovac, na Zvezdari. To je izgledalo jako, jako udaljeno od Beograda. Nije se dobro sagledavala budućnost”, objašnjava Damnjanović.

Krajem 19. veka počinje ukidanje Tašmajdanskog groblja i formiranje novog na Zvezdari. U javnosti se prvi put pojavljuju apeli da se zaštite grobovi znamenitih ličnosti. Grad Beograd finansira prenos mnogih naših velikana.

“Između ostalih Sime Milutinovića Sarajlije i njegove supruge Marije Milutinović Puntaktorke, potom našeg filologa Đure Daničića. Naravno, tu je i spomenik dobrotvora Ilije Milosavljevića Kolarca, kao i nacionalnog radnika i književnika Stevana Vladislava Kaćanskog. Sam broj ljudi koji je prenet nije poznat, ali svi oni koji su se tamo nalazili, oni su mesto počinjavanja našli na prostoru sadašnjeg Novog groblja u Beogradu”, ispričala nam je istoričarka umetnosti na Novom groblju Violeta Obrenović.

Novo groblje u Beogradu osnovano je 1886. godine. Tada je imalo 2,2 hektara, a danas skoro 31 hektar.  Ono tako postaje mesto na koje je prenet deo starog Beograda. Takođe, upravo tu postoji i direktno svedočanstvo o starom Tašmajdanskom groblju kroz same modele nadgrobnika. Spomenik  Đure Daničića izgrađen je upravo od Tašmajdanskog kamena.

Ako postoji mesto gde je Beograd najtiši, onda je to sigurno Novo groblje, a opet nigde nema više priča. Ovde su sahranjeni oni koji su grad Beograd branili, gradili, ali i pisali i pevali o njemu.

Novo groblje u Beogradu danas se s razlogom naziva muzejom na otvorenom. Na ovom mestu nalazi se više od 1.800 vajarskih radova, spomenika i nadgrobnih ploča. Svaki od njih nosi deo istorije grada, i zato JKP „Pogrebne usluge Beograd“ organizuje tematske ture, koje posetiocima otkrivaju umetničke vrednosti, ali i priče o ljudima koji su obeležili jedno vreme.

“Samo interesovanje je široko, ali većinom za te istorijske ličnosti, za živote ljudi kao što je bio Branislav Nušić, Živojin Mišič, dobrotvor Ilija Mlosavljević Kolarac, naš pesnik i slikar Đura Jakšić, kao i za slikarkom i dobrovoljnom bolničarkom Nadeždom Petrović”, kaže Obrenović.

Jedan od najposećenijih i najintrigantnijih spomenika je kapela koju je Branislav Nušić podigao za svoju porodicu. Uz nju se vezuje i jedna od najpoznatijih anegdota sa Novog groblja.

“Ono što je ostalo zabeleženo je da kada su pitali Branislava Nušića zašto je podigao piramidu nad svojom grobnicom, on je odgovorio da je mnoge povredio oštrim jezikom i da su oni obećali da će mu oskrnaviti grob kad umre”, ispričala nam je anegdotu istoričarka umetnosti na Novom groblju Violeta Obrenović.

Dok Beograd raste i menja se, ispod njega ostaju oni koji su ga gradili - nevidljivi, ali nezaboravljeni.

Projekat sufinansiran od strane Gradske uprave Grada Beograda, stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Desetogodišnja Teodora "Čitalac godine": Uručenjem nagrada Biblioteka grada Beograda proslavila 98. rođendan

UNA sa neobičnim zanatlijama: Kako se prave čuveni ohridski biseri, tradicija duga više od veka?