Raj umetnosti, istorije i dobre energije: Kako je Dorćol postao beogradski centar alternativne kulture?

Dorćol je deo starog jezgra Beograda. Njegov naziv potiče od turskih reči dort i jol, što znači „četiri puta“, to jest raskrsnica važnih puteva.

Njegova priča nije samo istorijska, ona je živa, slojevita i često alternativna. Od zanatskih radnji do klubova, od predstava do muzike, od najstarije kuće u Beogradu do često nesavršenih fasada koje ovom kraju daju posebnu toplinu.

Tradicionalna srpska jela u modernom ruhu: Mladi kuvari usred Beograda oživljavaju ukuse prošlosti

Ulični muzičari Beograda: Spoj tradicije i savremenog ritma - blagodet za sve generacije

„Ovde žive i obitavaju ljudi koji su sebi dali pravo da  budu alternativni, da se posvete svojoj kultui i umetnosti, a da ostave nešto autentično. Samo u ulici Kralja Petra možete da prebrojite mnogo kafića, kulturnih institucija, religijskih institucija. Dorćol odaje izuzetan utisak i za nas lokalce, ali i za strance. Evo i ja kao vodič veoma često ako je tura duža od dva sata - prolazim kroz Dorćol“, kaže za UNU turistički vodič Željko Petrović.

Ovaj deo Beograda specifičan je i po drugačijim, umetničkim kafićima, među kojima se izdvaja Blaznavac. Kafe-galerija Blaznavac napravljena je u bašti i nekadašnjoj konjušnici objekta.

Ime je dobila po srpskom premijeru s kraja 19. veka čiji su rođaci napravili kuću.

„Vlada ta neka posebna energija, negde Vojvodina u Beogradu, kada je u pitanju Dorćol, sve je znatno laganije, usporenije, jer nikad nije bio ni uniformisan, nije bio deo grada gde se jurcalo, žurilo. Vlada uvek neka čil energija, opuštena. Siguran sam da imamo momenat lagane kafice i da pređemo na koktel, sve vam je tu negde. Hoćeš da popiješ kafu ili koktel, sve nam je na pet minuta“, objašnjava nam menadžer „Blaznavca“ Miloš Kovačević.  

Šetnja Dorćolom, iako ponekad naporna zbog strmih ulica, liči na obilazak umetničke galerije na otvorenom. Gotovo svaki prolaz ima svoju priču i šaru...Među njima je i portret prve žene arhitekte u Srbiji, Jelisavete Načić, u Gospodar Jevremovoj, visok čak 18 metara. Murali u Beogradu počinju da se pojavljuju krajem osamdesetih, kada ulična umetnost postaje vidljiv deo gradskog prostora.

Često kažemo da zidovi imaju uši, a ovde na Doćolu imaju i kice i dušu, te smo tako usnimili zbirku murala na zgradi nekadašnjeg supermarketa u Višnjićevoj ulici, jedna od većih u gradu i ona je dokaz da je umetnost izašla na ulicu.

Među grupama koje oslikavaju beogradske zidove izdvaja se Grobarski treš romantizam, skraćeno GTR. Murali prikazuju javne ličnosti iz Srbije i sveta koje se, na neki način, vezuju za taj sportski klub. Oslikavanje je GTR počeo 2015. godine.  

„Nismo ni skapirali koliko će to ljudima da se svidi i koliko će posle, to da ima nekog navijačkog naboja, ali ne tog tipa da to treba da se čuva, da oko toga treba da se vode neki ratovi. I onda kada se desilo to čuveno prekrečavanje, a bilo ih je više puta, ujedninjeno mnjenje bilo je oko toga da to ne sme da se radi. Ljudi treba da stoje tu i nikome ne smeta, baš im je strava što su tu i baš ih briga što su oni navijali za Partizan ili ne i da li neki Grobari stoje iza toga ili ne. To su ljudi koji su na neki način legende ovog grada, ove zemlje“, pojašnjava za UNU PR Grobarskog treš romantizma Boris Bulatović Cobe.  

Boris se, pored tetoviranja, bavi i pank muzikom, još jednim izrazom alternative. Navodi da je za taj muzički pravac, iako je sada sve na nekoliko klikova od nas, ipak bilo bolje pre razvoja tehnologije.

„Scene su jako male, parcelizovane, svako za sebe, iz ove perspektive je neralno da ti dođe na prvu svirku 500 ljudi, a to je bilo neko vreme koje smo mi živeli kao mlađi. Bilo nam je lepo, sada je nekako sve usko povezivano.  Ako se sretneš sa ovim, jao da me ne neko ne vidi“, objašnjava Bulatović.

Tradicionalna srpska jela u modernom ruhu: Mladi kuvari usred Beograda oživljavaju ukuse prošlosti

Iz gornjeg Dorćola dolazimo u donji, originalni, koji se oduvek zvao Dorćol, za razliku od gornjeg oko čijih granica postoje brojne nesuglasice. Paradoks je što, prema nekim teorijama, ako šetate, recimo, Gospodar Jevremovom ulicom, vi uopšte niste na Dorćolu.

Na samoj granici između gornjeg i donjeg, u Ulici cara Dušana, nalazi se najstarija kuća u Beogradu koja je pod zaštitom države kao spomenik kulture. Njena gradnja počela je 1724. i završila se tri godine kasnije u baroknom stilu, za vreme austrijske vladavine Beogradom.

Vodimo vas i u Dorćol platz, multidisciplinarni kreativni centar, otvoren za sve pojedince sa umetničkom vizijom. To je prostor za one koji se zalažu za kulturu, obrazovanje i povezivanje lokalnih umetnika, ali i poznatih imena sa građanima.

„Dorćol platz je zapravo pravi centar kulture, pretežno osmišljen kao centar alternatvine kulture. Mi nastojimo da podržimo sve kulturne događaje, od izložbi do književnih promocija, koncerata, predstava, kako nekih monodrama i manjih produkcija, tako i studentskih predstava“, objašnjava za UNU menadžer „Dorćol platz“ Milan Ćosić.  

U Dorćol placu nastupa i proslavljena frulašica i etnomuzikolog Neda Nikolić. Ova mlada umetnica uvodi tradicionalni instrument u savremenu muziku. Njen pristup spaja nasleđe i eksperiment, pokazujući da zvuk frule može da bude i intiman i moderan u isto vreme.

„Iako je frula, nije čisto tradicionalno, narodno, nego je svašta nešto izmešano, kao što se dešava i na Dorćol placu, tako da je zaista interesantno što je frula ovde da bi se eto pokrenulo nešto drugačije. Da nije frula samo za Kolarac, da nije samo za narodne scene muzičke i za nešto što je možda malo modernije, savremenije, alternativnije, kao što je Dorćol plac“, smatra frulašica Nikolić.

Imala je koncert u Irskoj, a sada je izabrala baš Dorćol za predstavljanje sličnosti srpske i irske tradicionalne muzike. To je ujedno i tema njenog istraživanja i doktorata na akademiji u Irskoj.

„Mislim da je zaista sjajno mesto, jer je Dorćol plac sninomim za otvoreno viđenje i otvorenu svest. Zaista mi je čast što su na sceni sa mnom pored nekoliko kolega iz Srbije i četvoro kolega iz Irske, uključujući i mog profesora. To je njihov prvi put u Srbiji i mislim da je i njima jako interesantno. Predstavićemo jedan repertoar koji predstavlja sintezu balkanske i irske muzike. Biće momenata gde će i Irci svirati blakansku muziku, a Srbi irsku muziku“, kaže Nikolić.

Upravo tom kombinacijom i završava se i celokupna priča o alternativnoj kulturi, a ako vam bude potrebno još primera i lokaliteta, dovoljno je da se prošetate još kojim dorćolskim sokakom. 

Projekat sufinansiran od strane Gradske uprave Grada Beograda, stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Duh Beograda ispod površine: Sećanja na živote znamenitih ljudi žive i kroz spomenike

Kifle zbog kojih mnogi stoje u redu godinama: Priča o legendarnoj beogradskoj pekari "Čarli"