Iako nam se čini da je internet sfera poprilično otvorena i neregulisana oblast, granice postoje.
Srpski glumac Sergej Trifunović uhapšen je u utorak noću na graničnom prelazu Bajakovo, pri prelasku iz Srbije u Hrvatsku. To je potvrdila Policijska uprava splitsko-dalmatinska, a tvrdi se da je priveden zbog objave na društvenim mrežama koja je okarakterisana kao "neprimereni sadržaj".
A koliko reč na društvenim mrežama treba da bude "teška" da bi nas zbog nje lišili slobode? Iako nam se čini da je internet sfera poprilično otvorena i neregulisana oblast, granice postoje.
U kojim situacijama zbog vređanja u digitalnom svetu, možemo da budemo krivično gonjeni?
Granica dozvoljenog u internet sferi prelazi se svaki put kada se na društvenim mrežama objavi uvredljiv komentar. Zakon je u tom slučaju jasan - samo ako ste time ugrozili nečiju sigurnost, počinili ste krivično delo.
"Ugrožavanje sigurnosti ne znači ništa drugo nego predskazivanje određenog zla licu kojem je upućeno ili njemu bliskim licima. To je posebno karakteristično kad su u pitanju pretnje i oblici ugrožavanja sigurnosti ličnostima koja su na javnim funkcijama", kaže advokat Radiša Roskić.
Kazne su iste - i u virtuelnom i u realnom svetu. Za narušavanje sigurnosti građana, Krivični zakonik predviđa od jedne godine do pet godina zatvora, a svaki neprimereni sadržaj trebalo bi automatski da bude uklonjen.
"Svi vlasnici društvenih mreža rade na tome da imaju kvalitetne algoritme koji će prepoznati tačno čim se objavi određeni sadržaj da li on spada u kategoriju nedozvoljenog sadržaja i onda će oni automatski da ga uklone ili da pošalju obaveštenje tom kreatoru i da kažu, ovaj sadržaj mi mislimo da ruši smernice naše zajednice i imate 24 sata da dokažete da to nije istina, inače mi uklanjamo sadržaj", kaže IT stručnjak Nikola Jagodić.
Problem je što algoritmi često podbace i ne prepoznaju uvredu ili pretnju na internetu, zbog čega takvi komentari ostaju na mrežama, ističu stručnjaci. Tada reaguju državne institucije koje osim zahteva da se sadržaj izbriše, rade na procesuiranju osobe koja je na internetu počinila krivično delo.
"Pretnja kako u digitalnom svetu, tako i u realnom životu, mora ispunjavati određene pretpostavke. Da je izrečena tačno određenom licu ili grupi lica ili licu ili grupi lica koji su odredivi. Ta pretnja mora biti realna, mora biti ostvariva, i konačno mora kod lica kome je upućena izazvati odgovarajuću emotivnu i drugu reakciju, dakle, strah, uznemirenje i slično", kaže Roskić.
Zbog toga što i jedna objavljena reč na fejsbuku, tviteru ili instagramu može da uplaši, povredi i uznemiri onog kome je usmerena, neophodno je da vodimo računa o porukama koje ostavljamo na mrežama, zaključuju naši sagovornici. Internet, kažu, nije u potpunosti slobodna sfera komunikacije, iako tako vrlo često deluje.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.