Tog dana trebalo da ostane kod kuće, a bio je koban: Kako je pripreman atentat na Đinđića?

Pripadnici zemunskog klana mesecima su pripremali atentat na premijera Srbije Zorana Đinđića, koji je izvršen kobnog 12. marta, kada su ispaljeni smrtonosni hici.

Za ubistvo Đinđića osuđen je zamenik komandanta Jedinice za specijalne operacije (JSO) Zvezdan Jovanović, a na internetu još postoji snimak na kome Zvezdan Jovanović pokazuje svog advokata, istražnog sudiju, tužioca i operativce UBPOK 2003. gde i kako je vežbao snajpersko gađanje u sklopu priprema za atentat na Zorana Đinđića.

Na snimku se vidi kako ga policajka pita da li prepoznaje kapiju i put. Pitala ga je gde se tačno šta nalazi.

"Pa ni ja nemam pojma tačno. Najverovatnije sam to isprobavao u tim novinama, da, tu sam pucao. To je to...", odgovorio je Zvezdan Jovanović.

Policajci su potom doneli papir kroz koji se vidi da je prošao metak. Zvezdan potom pokazuje papirne mete sa asfalta. Nakon toga otkriva da je sa njim bio i Mile Luković. On je naveo da je korišćena municija kalibra 38 mm.

Na pitanje sudije da li je premijer ubijen tom puškom, Zvezdan nije odgovorio već se samo nasmejao. Odbrana je na sve načine pokušavala da spreči da snimak bude uvršten u dokaze i javno emitovanje, dok je tužilaštvo učinilo sve da ubedi sudsko veće da taj snimak uzme u obzir prilikom odlučivanja o presudi.

Zoran Đinđić je ubijen u 12.25 ispred ulaza broj 5 zgrade Vlade Srbije. Atentat je, kako je zvanična istraga objavila, izveo Zvezdan Jovanović, pripadnik (JSO), sa prozora kancelarije 55 na drugom spratu zgrade Zavoda za fotogrametriju u ulici Admirala Geprata 14. U toj zgradi su bili i Aleksandar Simović i Ninoslav Konstantinović. u trenutku ubistva, dok su se u automobilu ispred zgrade nalazili Sretko Kalinić i Mile Luković.

Vozač atentatora na Zvezdana Jovanovića bio je Vladimir Milisavljević, poznatiji kao „Budala”, koji je čekao u „folksvagen pasatu”. Milan Jurišić je čuvao parking ispred zgrade odakle je pucano. Miloš Simović je davao podatke o kretanju Đinđića, a podatke mu je dostavljao Branislav Bezarević, pripadnik tadašnje Službe državne bezbednosti.

Dušan Krsmanović je bio parkiran u blizini raskrsnice Nemanjine ulice i Ulice kneza Miloša, odakle je izveštavao o dolasku kolone automobila u kojoj se nalazio premijer.

Kako piše Kurir Zoran Đinđić je u sredu, 12. marta, trebalo da prisustvuje sednici Saveta za borbu protiv korupcije u 13.00 časova, a da se sastane sa ministarkom spoljnih poslova Švedske Anom Lind u 15.30 časova. Prethodno je trebalo da se sastane sa Sinišom Nikolićem, bivšim šefom njegovog kabineta, i zato je odlučio da dođe u zgradu Vlade.

Prvobitno je nameravao da tog dana ostane kod kuće zbog bolova u nozi koju je povredio mesec dana ranije, ali je ipak odlučio da dođe u zgradu Vlade. Đinđić je živeo u Užičkoj 40 i po njega je došla uobičajena kolona od tri vozila. Ušao je u srednji automobil i kolona je krenula prema zgradi Vlade. Kolona se kretala ulicama Užička, Topčiderska, Bulevar vojvode Putnika, Savska, Sarajevska. Konvoj je potom stigao do zgrade Vlade broj 5.

Osoblje obezbeđenja (Srđan Babić, Aleksandar Bjelić, Milan Veruović, Slađan Drobnjak, Jovan Đurić, Dražen Nastić, Boban Purić i Zoran Trajković) pomagalo je Đinđiću da izađe iz vozila koristeći štake. Veruović mu je dodao štake, kretao se sa njim do ulaza kada je snajperista Zvezdan Jovanović pucao iz puške „hekler i koh G3” sa udaljenosti od oko 130 metara i relativne visine od oko 16 metara. Prvi metak pogodio ga je u grudi, dok je drugi pogodio Veruovića u stomak, a potom eksplodirao u zgradu i ranio Đinđića u predelu desne butine, navedeno u u presudi.

Predsednik Vlade Srbije Zoran Đinđić sahranjen je, uz najviše državne počasti, 15. marta 2003. godine u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Opelo je obavljeno u Hramu Svetog Save, a trasa kojom je pogrebna litija išla od Crkve do Novog groblja bila je posuta cvećem. Sahrani su, pored članova porodica, funkcionera i članova Demokratske stranke i najviših državnih funkcionera, prisustvovali brojni strani zvaničnici i predstavnici diplomatskog kora, političkih partija u Srbiji i Crnoj Gori, verskih zajednica, ličnosti iz kulturnog i javnog života. , kao i brojni građani. Prema nekim procenama, sahrani Zorana Đinđića prisustvovalo je oko 500.000 ljudi.

Suđenje za ubistvo Đinđića: Kako je izgledao proces decenije i gde su osuđeni