Da li je obavezni vojni rok početak kraja profesionalnih vojski? Apostolovski za UNU: Najsrećnije zemlje su ga zadržale

Hrvatska je posle 17 godina obnovila obavezni vojni rok. Planira se uvođenje dvomesečne obuke za sve mladiće od 18 do 29 godina, uz naknadu od 1.100 evra u pet ciklusa. Povratak obaveznog vojnog roka u Hrvatskoj i još nekim članicama EU i NATO-a, kao i najava da bi od 2026. to moglo da se formalizuje i u Srbiji, svedoči o početku kraja profesionalnih vojski u Evropi. 

Na tu temu razgovarali smo sa kolumnistom lista "Politika" i voditeljem emisije "Između redova"  Aleksandrom Apostolovskim. Da li odluka o obaveznom vojnom roku znači početak kraja profesionalnih vojski u Evropi?

Vlada Republike Srpske u SB UN uputila 34. izveštaj o stanju u BiH

Dodik na konferenciji u Minsku: Svet treba da se vodi razumom, a ne silom, Republika Srpska podržava mir

Odluka stavlja Hrvatsku u red nekoliko evropskih zemalja koje se vraćaju obaveznoj vojnoj službi - uz Švedsku, Litvaniju i Letoniju. Iako zvanično opravdanje leži u bezbednosnim izazovima posle napada Rusije na Ukrajinu i NATO obavezama, pojedine analize ukazuju da ova odluka ima dublje regionalne i geopolitičke pretpostavke koje mogu da utiču na bezbednosnu arhitekturu Balkana.

"Što se tiče Srbije, mi uvodimo obavezni vojni rok zbog svoje proklamovane vojne neutralnosti. Kada želite da budete vojno neutralni u ovakvom okruženju - okruženju sa NATO zemljama i sa tinjajućom krizom na Kosovu i potencijalno novom krizom u Republici Srpskoj - logično je da morate da imate snažnu vojsku kao odvraćajuće sredstvo. To je prvi razlog, a drugi su događaji u svetu", objašnjava Apostolovski za UNU.

U vezi sa Hrvatskom i uvođenjem obaveznog vojnog roka Apostolovski ističe da, razliku od Srbije, oni imaju dodatnu obavezu kao članica NATO-a.

"Njih već obavezuje član 5. statuta NATO-a, po kom oni imaju odbrambeni štit. Međutim, činjenica je i da Tramp zahteva da se povećaju vojni budžeti. Hrvatska je dostigla vojni budžet od dva odsto BDP-a, ali o 2035. godine njihov vojni budžet moraće da bude do 5 odsto, što znači trošenje para", objašnjava sagovornik.

Predsednik Aleksandar Vučić ranije je najavio da bi obavezni vojni rok kod ans mogao da traje 75 dana, dok će u Hrvatskoj trajati dva meseca.

"Kad se setim svojih vojničkih dana u vreme JNA, za dva meseca ne možete ni osnovnu pešadijsku obuku da završite", kaže Apostolovski.

On dodaje da se i Hrvatska suočava sa problemom popune mobilizacijskih snaga, što je jedan od razloga vraćanja obaveznog roka.

"Zanimljiva je i politička polemika u Hrvatskoj. Opozicija tvrdi da je ovo manevar HDZ-a i proustaškog Domovinskog pokreta kako bi se dodvorili mladima, jer će za dva meseca dobiti oko 2.200 evra", napominje on.

Što se tiče zemalja Zapadnog Balkana koje su ukinule obavezni vojni rok kao vid partnerstva sa NATO-om između 2006. i 2011. godine, ni jedna od njih neće se odlučiti za njegovo ponovno uvođenje, smatra sagovornik.

Na kraju, Apostolovski podseća da su tri najsrećnije zemlje sveta - Danska, Norveška i Finska - zadržale obavezni vojni rok, a Finska ga, kako kaže, nikada nije ni ukidala.

U Baru demoliran ugostiteljski objekat čiji je vlasnik državljanin Turske

Situacija u Podgorici na ivici usijanja zbog tuče sa Turcima: Osmoro uhapšenih zbog izazivanje mržnje i nasilja prema strancima