800 parova u Srbiji čeka na usvajanje dece: UNA odgovara na najčešća pitanja o usvajanju

Ko sve može da usvaji dete, koliko parova čeka dete, a koliko mališana roditelje? Da li samci mogu da usvoje decu i da li parovi iz inostranstva imaju pravo da usvoje dete iz Srbije?

Trenutno u Srbiji na usvajanje dece čeka 800 parova, dok dece za usvajanje ima 280. Konkretno u Beogradu, u godini iza nas, zasnovano je 23 usvojenja, a podobnost je imalo 76 parova. U toj statistici je i naš sagovornik.

"Gleda se dobrobit te dece, ne gleda se dobrobit tih roditelja. Tako da ako je procedura ispoštovana kako treba, a iz našeg ugla jeste, sve je urađeno savršeno. Mi smo dobili dete relativno brzo u nekih šest meseci", kaže za UNU otac usvojenog deteta.

"U Srbiji je veoma jasna i zakonski određena procedura koja kaže da svako ko razmišlja i želi da usvoji dete najpre mora da skupi određenu dokumentaciju. Neki kažu da je to previše dokumenata, da je to naporno, a sa druge strane ako pogledate da su to dokumenti o zdravstvenom stanju, o stambenom stanju, da li je neko osuđivan i za koja krivična dela", objašnjva Smilja Igić, psiholog Gradskog centra za socijalni rad.

Potom, kroz niz upitnika, stručnjaci procenjuju profil usvojitelja.

"Mogu da usvoje parovi i oni imaju prednost. Muškarac i žena bilo da su vanbračna ili bračna zajednica, ali takođe je dozvoljeno i pojedinicima da steknu opštu podobnost i da uđu u registar za usvojitelje", kaže Igić za UNU.

Za realizaciju ove teme, prvobitno su nam sva vrata bila zatvorena, ali su se na kraju otvorila i to na mestu gde se godišnje ostavi 200 dece – u čuvenoj Zvečanskoj, koja predstavlja sinonim za napuštenu decu.

"Smeštaj za intezivnu podršku je za decu sa izraženim smetanjama u razvoju. Kapacitet je 150. Tako da mi sada imamo najviše dece sa smetnjama u razvoju i to uzrasta do 18 godina. I tu decu ljudi retko usvajaju. Mi smo imali 2008. godine oko stotinu dece koja su se usvajala godišnje, dok je sada imamo najviše 10. Prošle godine je bilo osmoro", kaže za UNU pomoćnik direktora Centra za zaštitu odojčadi dece i omladine Ljubiša Jovanović.

Zakonom o socijalnoj zaštiti utvrđena je i starosna razlika između usvojitelja i deteta.

"To je sada 45 godina, što znači da neko dete od tri godine ne može da usvoji neko stariji od 48", objašnjava Jovanović.

Dete mogu da usvoje i parovi iz inostranstva, ali tek onda kada se za određeno dete ne odluče parovi ili pojedinci iz Srbije. U 2022. godini iz Beograda je u inostranstvo otišlo troje mališana.

"Najveći deo dece koja su data državi na usvajanje i koja su u procesu, su deca sa specijalnim potrebama, sa određenim hendikepima prilikom rođenja, deca od roditelja koji su narkomani. Manji procenat je Romske dece", kaže otac usvojenog deteta sa početka priče.

Ipak, ljubav prema deci je jednaka za sve.

"Mi nemamo nikakav osećaj da to dete nije naše, mi ga samo fizički nismo rodili. To je nešto što će da oplemeni i život roditelja i tog deteta", ističe on.