Ako se oglasi sirena, da li građani znaju šta treba da urade? Stručnjak o stanju civilne zaštite u Srbiji

Civilna zaštita nekada je bila je u okviru Ministarstva odbrane. Nekadašnji načelnik Uprave za odbranu Miodrag Savić kaže da su potrebni zakon i materijalna sredstva da bi funkcionisao sistem civilne zaštite. 

Ukazuje da je najveći problem nedostatak sistemske obuke stanovništva. Odluka o formiranju gradske jedinice civilne zaštite u Beogradu predstavlja korak napred, ali to nije dovoljno, ističe Savić.

Nekada su se opštenarodna odbrana i civilna zaštita učile u školama. SFRJ je imala sistem civilne zaštite, koji su kasnije kopirale mnoge zemlje u okruženju i Evropi.

Telefoni pred zabranom u školama i u Srbiji: Sprema se novi zakon - đaci protiv, roditelji podeljeni

"Svaki zadatak preći tri puta": Stručnjak savetuje osmake kako da se pripreme za završni ispit

Grad Beograd formiraće gradski bataljon civilne zaštite. Ovo se dešava u trenutku kada svakodnevno u vestima sa Bliskog istoka, i iz Ukrajine, vidimo koliko je važno da država i gradovi budu spremni da zaštite građane.

Sistem civilne zaštite u Srbiji praktično ne postoji u organizovanom obliku, ocenio je u razgovoru za RTS nekadašnji načelnik Uprave za odbranu u Srbiji Miodrag Savić, ukazujući da je neophodno hitno sistemsko rešenje i donošenje posebnog zakona.

Nema jedinstvenog sistema

Govoreći o stanju u Beogradu i Srbiji, Savić navodi da je teško dati ocenu o nečemu što, kako kaže, nije uređeno kao jedinstven sistem.

"Ne možemo da govorimo o oceni sistema civilne zaštite, jer on u ovom trenutku nije organizovan kao posebna celina. Nemamo poseban državni organ koji se bavi jedinicama civilne zaštite opšte namene“, ističe Savić.

Deo nadležnosti danas je u okviru Sektora za vanredne situacije, pre svega kada je reč o vatrogasno-spasilačkim jedinicama i specijalizovanim timovima. Masovne jedinice opšte namene, koje bi činili obučeni građani, praktično ne postoje.

Građani bez obuke

Savić ukazuje da je najveći problem nedostatak sistemske obuke stanovništva.

"Ako se oglasi sirena, da li građani znaju šta treba da urade? Gde je najbliže sklonište? Ko ih organizuje?", upitao je. "Većina to ne zna, jer obuke nije bilo decenijama“, naglašava Savić.

Podseća da je nekada civilna zaštita bila u okviru Ministarstva odbrane, sa razvijenom mrežom uprava, skladištima opreme i više hiljada obučenih ljudi.

"Imali smo spasilačke i vatrogasne timove, ronioce, čamce, agregate, medicinsku opremu. Taj kontinuitet je prekinut, a sredstva za finansiranje nisu sistemski opredeljena", dodaje Savić.

Lokalne inicijative nisu dovoljne

Pojedine lokalne samouprave pokušavaju da samostalno organizuju jedinice, ali bez jasnog zakonskog okvira, što, kako kaže, nije trajno rešenje.

Nedavno usvojena odluka o formiranju gradske jedinice civilne zaštite u Beogradu predstavlja korak napred, ali nije dovoljna.

"Svaki pomak je dobar, ali ovo nije državno rešenje. Potreban nam je poseban zakon i organ koji će se isključivo baviti civilnom zaštitom na nivou cele zemlje“, ističe Savić.

Šta ako se dogodi katastrofa

Na pitanje kako bi sistem funkcionisao u slučaju zemljotresa ili druge velike prirodne katastrofe, Savić ocenjuje da bi situacija bila veoma izazovna.

"Građani su savesni, ali nisu obučeni. Ne znaju kako da postupe u slučaju požara, poplave ili zemljotresa, šta da ponesu, gde da se okupe, ko im obezbeđuje smeštaj. Država mora da preuzme odgovornost i da počne sa obukom od najranijeg uzrasta“, naglašava sagovornik RTS-a.

Kakve su navike vozača i pešaka u Srbiji? Istraživanje pokazalo koliko ljudi koristi sigurnosni pojas i poštuje propise

Podseća i na iskustva iz poplava u Obrenovcu i Šapcu, kada su, kako kaže, najveći teret iznele Vojska i policija.

"Poslove koji je trebalo da budu u domenu organizovane civilne zaštite preuzele su druge službe. To pokazuje da sistem nije dovoljno razvijen", navodi Savić.

Kao najveći resurs Savić vidi ljude koji već imaju znanje i iskustvo.

"Imamo obučene kadrove i ljude koji su služili civilni vojni rok i stekli znanja upravo za ovakve situacije. Potrebno je da to pretočimo u zakon i obezbedimo sredstva. Sistem smo već imali – treba ga obnoviti i prilagoditi savremenim uslovima", zaključio je Savić.

"Srbija na glavnom putu izbeglica": Rat u Iranu može da dovede do velikog talasa migracija u Evropi

"Agencija ne može tamo da vas drži mesec dana": Seničić otkrio da li je bezbedno putovati u Egipat i na Kipar