Budi hrabra - prijavi nasilje: Devet žena od početka godine ubili su partneri - vreme je da to prestane

Devet žena u Srbiji je, od početka ove godine, izgubilo život u porodično-partnerskom nasilju. Čak četiri njih prethodno je prijavilo nasilje nadležnim institucijama. Izostanak reakcije čitavog društva je jedan od razloga zbog kojeg se sećamo ubijenih žena i devojčica. 

"Tukao me je, vređao, zatvarao, ponižavao. Ni tokom trudnoće me nije štedeo. Udarao me je kad god mi je pomagao da se obučem ili da idem u toalet. Tukao me je zbog svoje ljubomore, a ne zbog svoje krivice" - ovakvo ili slično iskustvo, na sopstvenoj koži, oseti veliki broj žena u Srbiji.

"Mi na kraju samo zbrajamo žrtve": UNA je pitala da li ima načina da se spreči femicid

Među njima je i Nada Grujičić koja je sa 28 godina trpela fizičko i psihičko nasilje od svog tadašnjeg emotivnog partnera.

"Kako se osećam? To je dobro pitanje. Tu je - stoji. Ožiljci su tu, ali kad ih pogledaš, kad se prisetiš, kažeš sebi - prebrodila sam to, živa sam, zdrava sam, život je lep i nastavljamo dalje", kaže žrtva porodičnog nasilja Nada Grujičić za UNU. 

Ipak, mnoge žene ne dobiju priliku da nastave dalje. U Srbiji je, u prethodnih 12 godina, u porodično-partnerskom nasilju ubijeno 406 žena, od čega čak 15 devojčica. Najmlađa žrtva femicida u našoj zemlji imala je samo dve godine.

"U 52 odsto slučajeva, ubice su njihovi supružnici, vanbračni supružnici, emotivni partneri. I to jeste dominantno, to su najčešći počinioci nasilja. A kada je u pitanju uzrast, vidimo, da nam uglavnom budu ubijene u najvećem broju žene starije od 46 godina, pa naviše i da su učinioci, takođe, u tom rasponu", objašnjava za UNU Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra. 

Statistika Autonomnog ženskog centra pokazuje i da je u trećini slučajeva femicida u Srbiji, nasilje bilo prijavljeno, ali da nadležne institucije nisu na adekvatan način prepoznale faktore rizika.

"Ponovo se vraćamo na to kako se dešavaju propusti i kako ne postoji nikakva odgovornost i nikakvo preispitivanje toga na koji način je postupano u tim situacijama. Jedino ko preispituje je zaštitnik građana, ali zaštitnik građana ima svoj limitiran domet u smislu da može da ispituje postupanje policije, centara za socijalni rad, zdravstvenih ustanova, može da pogleda na koji način se sudi u tužilaštvu, ali ne može da daje nikakve preporuke, ne može da pokrene nikakve postupke protiv sudije i tužilaca koji su pogrešno postupali ili nisu postupali", ističe Macanović. 

"Treba mnogo drastičnije mere da se uvedu, sad, da li bi se nasilnici plašili tih mera i zaustavili, iskreno, ne verujem, ali definitivno svaka žrtva treba da zna i ja mislim da bi to možda pomoglo, da ih ojača, da im pomogne u tome - što se glasnije deru, to su oni slabiji za sebe sami, nisu zadovoljni. Nije jači od tebe i možeš da se izvučeš. Možeš sama sebi da pomogneš", kaže Nada, a mi dodajemo: 

Tako što ćeš da prijaviš nasilje. 

Mnoge ubijene žene koje danas pamtimo nisu bile dovoljno hrabre da to učine. Potraži podršku, potraži pomoć, jer ti nikako ne treba da budeš jedna od njih. 

Advokatica Kecmanovića prijavila supruga za nasilje u porodici: Policija mu zabranila prilazak

UNA istražuje: Šta je sve akušersko nasilje i kako da ga prepoznamo?