Cerak vinogradi: Jedino naselje u Srbiji sa titulom kulturnog dobra čiji sjaj počinje da bledi

Naselje Cerak Vinogradi drugačije je od svih ostalih beogradskih naselja. Njegove fotografije i makete deo su stalne postavke čuvenog Muzeja moderne umetnosti u Njujorku, kao primer pravog arhitektonskog bisera iz vremena Jugoslavije.

Nažalost, zub vremena, nemar pojedinaca, ali i gradskih vlasti, narušavaju epitet "kulturnog dobra", koji je to naselje ponelo 2019. godine.

Toplo porodično naselje na obodu Košutnjaka smešteno je malo iznad Ibarske magistrale. Ulice su ucrtane pod uglom od 90 stepeni, nose nazive po drveću, i predstavljaju deo jedinog stambenog kompleksa Srbije koji je u celosti proglašen kulturnim dobrom.

"Cerak je zamišljen kao utopijsko naselje. Ovo je u suštini, prvo ekološko naselje u Beogradu. Tako da je sav saobraćaj izmešten po obodu naselja, ima dosta zelenila i pešačkih staza. Ovo je jedno naselje za koje mogu da kažem da je u njemu lako socijalizovati se, družiti se i imati blizak odnos sa komšijama", ističe za UNU Nađa Vujović iz Udruženja "Kulturni Cerak".

Graja se najviše čuje iz škole "Ujedninjene nacije". Arhitekte naselja su 1981. godine okićene Oktobarskom nagradom Grada Beograda, kada su se u zgrade uselili prvi stanari.

Međutim, sjaj odličija, posle 40 i kusur godina, počinje da bledi. Danas bi čak i vešti akrobata imao poteškoće da pređe preko razrovanom livade, niz koju se, kada padne kiša, sliva blato i velika količina vode.

Stanovnici naselja za UNU ističu da ima dovoljno zelenila, ali ni dovoljno svesti o čuvanju prirode pa je potrebno da se ona očuva. Kažu i da bi u naslju možda trebalo da ima više kanti za smeće i osuđuju one bahate komšije koji kroz prozor bacaju đubre.

Problem su, kažu stanari, i napušteni lokali u zgradama. Neki su privatizovani, ali su neki i dalje u vlasništvu države. Zajedničko im je to da ih niko ne sanira, niti sređuje izloge, na kojima su usred kulturnog dobra vidljivi tragovi vandalizma.

Sređuju se, međutim, polomljene ploče na stazama, ali se to uglavnom pogrešno i ne po prvobitnom projektu koji je pokupio brojne nagrade.

"S obzirom da se to ne radi na adekvatan način, na mestima gde su polomljene ploče, često se problem reši betoniranjem, što nikako nije dobro. U smislu održavanja, Cerak nije na nivou Kalemegdana, ali nije ni u nivou običnih naselja. S toga je potrebno održavati Cerak na način koji je propisan za jedno kulturno dobro", naglašava"S obzirom da se to ne radi na adekvatan način, na mestima gde su polomljene ploče, često se problem reši betoniranjem, što nikako nije dobro. U smislu održavanja, Cerak nije na nivou Kalemegdana, ali nije ni u nivou običnih naselja. S toga je potrebno održavati Cerak na način koji je propisan za jedno kulturno dobro", naglašava"S obzirom da se to ne radi na adekvatan način, na mestima gde su polomljene ploče, često se problem reši betoniranjem, što nikako nije dobro. U smislu održavanja, Cerak nije na nivou Kalemegdana, ali nije ni u nivou običnih naselja. S toga je potrebno održavati Cerak na način koji je propisan za jedno kulturno dobro", naglašava

"S obzirom da se to ne radi na adekvatan način, na mestima gde su polomljene ploče, često se problem reši betoniranjem, što nikako nije dobro. U smislu održavanja, Cerak nije na nivou Kalemegdana, ali nije ni u nivou običnih naselja. S toga je potrebno održavati Cerak na način koji je propisan za jedno kulturno dobro", naglašava Vujović.

Zato se građani i učlanjuju u udruženja, kakvo je "Kulturni Cerak", kako bi adresirali probleme i pomogli u obnovi različitih lokacija u naselju.

Ističu da time skreću pažnju na činjenicu da država mora bolje da se pozabaviti ovim kulturnim dobrom, kako bi zaista bio važna turističko-rekreativna tačka na mapi prestonice–koja sa ponosom nosi sve svoje titule.