Da li advokat ima pravo da odbije da brani optuženog za najteža krivična dela?

Moralnu dilemu da li braniti optužene za najteže krivična dela imaju i advokati, ali posao advokata krivičara upravo to i jeste. 

Lavinu komentara na temu da li je moralno braniti počinioce najtežih krivičnih dela ovih dana je izazvao i gnev javnosti nakon ubistva dvogodišnje devojčice u Zaječaru kome je po, službenoj dužnosti, dodeljen advokat.

'Kad uđem u sudnicu ja nisam čovek, ja sam advokat'

Među onima koji su branili optužene za naježa krivična dela, javne ličnosti i političare je i poznati beogradski advokat Toma Fila. Uspeo je, kaže, da od trinaestoro osuđenih na smrtnu kaznu, dvanaestoricu odbrani i umanji im kaznu na 20 godina zatvora, piše RTS.

"Mi nikad ne branimo krivično delo, branimo izvršioca krivičnog dela, niko nije toliko crn da mu ne nađete nešto blaže. Znate da smo mi ljudi, jedanput me je neko pitao kako možeš da braniš ubice itd., kakav si to čovek, rekao sam: kad uđem u sudnicu ja nisam čovek, ja sam advokat", navodi Toma Fila.

Kao advokat borio se za ukidanje smrtne kazne jer je, kaže, gora kazna doživotni zatvor. Zato je i podržao "Tijanin zakon" kojim su ubice dece, trudnica i nemoćnih doživotno sankcionisane. Te novine u zakonik unete su posle zločina nad Tijanom Jurić. Za to ubistvo, prema tadašnjem zakonu, na 40 godina osuđen je Dragan Đurić.

Njegov branilac Viktor Gostiljac nije imao dilemu da li da slučaj prihvat i to je, prema njegovom mišljenju, posao advokata.

"Njegov zadatak je da vidi da li u spisima postoje dokazi da je izvršeno krivično delo i da li su ti dokazi pribavljeni na zakonit način. Zadatak pravnika u tom smislu nije zadovoljenje pravde, pravda je filozofski pojam i možda je najmanje ima u sudnicama, naš zadatak je da ta presuda bude zakonita, ako je ona zakonita mi smo donekle postigli svoj cilj, ako se ta dva pojma zakonitosti i pravde poklapaju, time je uspeh i veći", objašnjava Gostiljac, a prenosi RTS.

Svako ima pravo na odbranu 

Ustav i Zakonik o krivičnom postupku su jasni – svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo na odbranu i branioca po svom izboru. Uspeh odbrane, tvrdi struka, nije samo oslobađajuća presuda. Zato, dodaju, ne postoje neodbranjivi slučajevi.

"Ima zaista mnogo slučajeva kada su dokazi toliko jaki i kada sud na temelju svog slobodnog uverenja, što je i zakonska formulacija, i na temelju slobodne ocene dokaza, zaključi da je dokazano da je optuženi kriv za krivično delo, to ne mora biti neuspeh odbrane, to je prosto realno stanje u predmetu, ali i tad odbrana može da svojim aktivnostima praktično postigne da poboljša položaj okrivljenog i, na kraju krajeva, možda, utiče na eventualno manju kaznu nego što bi ona inače bila ako bi uspela da prezentira na valjan način koje su to olakšavajuće okolnosti u konkretnom slučaju", navodi Miloš Škulić sa Pravnog fakulteta.

Kodeks profesionalne etike kaže da je advokat dužan da prihvati svaki slučaj. 

Ipak postoji i lista razloga zbog kojih može da odbije da ih brani ali lične osobine okrivljenog, vrsta krivičnog dela, visina zaprećene kazne i gnev koji je krivično delo izazvalo u javnosti nisu među njima.