Decembar i januar mnogima teško padaju? UNA istražuje zašto se tuga pojačava tokom praznika

Decembar i januar su meseci svetlosti, topline i okupljanja. Bar tako izgleda spolja, jer za mnoge, baš ovaj period godine nosi najjače unutrašnje oluje.

Dok grad svetli, mnogi ljudi se osećaju lošije nego ikad, pritisnuti očekivanjima, poređenjem, usamljenošću, gubicima, finansijskim brigama i tišinom koja se najglasnije čuje upravo tokom praznika.

Nova godina stiže, građani već ukrašavaju domove: UNA proverava kako se kreću cene jelki i ukrasa

Pijace u ovom periodu vrve od kupaca, a sada nikog na vidiku: Stručnjak otkriva kako da trošite tokom praznika

Zašto praznici umeju da bole, kako prepoznati kada tuga prelazi u depresiju i kako zaštititi sebe kada se čini da svi oko nas "moraju" da budu srećni? Sve to smo pitali gošću emisije “Podne” psihoterapeutkinju Milenu Šekularac.

Šekularac kaže da se pred Novu godinu bliži kraj jednog perioda i da zato imamo preispitivanja u sebi kao prirodan sled događaja.

"Prirodno je da se preispitujemo kakvi smo bili prethodne godine i da svodimo račune. Zapravo ideja je da napravimo razliku šta je depresija i neprijatno osećanje tuge i šta je sreća, a šta euforija. Nije svaka tuga depresija, niti je svaka sreća euforija. Kada pričamo o prijatnim osećanjima to je sreća i radost, ali nije euforija. Kada pričamo o euforiji ona je druga strana medalje depresije, to je postignuće ili top performans na maksimumu, što bi rekli mladi ‘pun gas’", ističe Šekularac i dodaje:

“Kada pričamo o depresiji to je stanje bespomoćnosti, kada čovek oseća da mu je sve ravno. To nije ekvivalent tuzi. Depresija je stanje u kome ja ovakav kakav sam ne mogu da učinim ništa za sebe u društvu ovakvom kakvo je. Olako se koristi termin depresije, to je osećanje kada se gubi funkcionalnost, odražava se na to da neko ima crne misli, nema volje, potištenost se manifestuje“, rekla je psihoterapeutkinja.

Godina nova, problemi stari: UNA pita - dokle će deca da nam ostaju bez šaka i prstiju zbog petardi?

Psihoterapeutkinja kaže da je problem što se često upoređujemo sa nečim najboljim.

"Društvene mreže pogoduju tim poređenjima sa pozitivnim slikama. Niko od nas ne pokazuje faze kada nam je teško. Postoji ta takozvana vrsta lažne pozitivnosti koja je toksična. Imamo utisak da moramo da budemo u najboljem izdanju, kao da nam nije dozvoljeno da imamo neprijatna osećanja. Problem se javlja kada nemamo kapacitet da se nosimo sa neprijatnostima", poručuje Šekularac i dodaje:

“Mi možemo i u odraslom dobu da naučimo kako treba upravljati svojim emocijama, kako izdržati i izneti neprijatna osećanja. Mi imamo pravo da osećamo ta osećanja, da nam ona budu neprijatna, ali da izguramo. Ne moramo da budemo uvek zadovoljni, to nije realno. Neprijatna osećanja nam pomažu da preživimo”.

Društvo u kom živimo sa sobom nosi veliki pritisak i često možemo upasti u zamke kada svoje zadovoljstvo “kupujemo” instant šopinzima, hrani ili nekim materijalnim sitnicama. 

Sledeći put kad pomislite da sebi kupite nešto da biste bili srećni, razmislite da li je to stvarno ono što vam treba ili možda u svom okruženju imate stvarni izvor sreće samo ga možda isprva niste primetili.

Porodična okupljanja i neprijatna pitanja: UNA pita - gde je granica između pristojnog i neprimerenog

Pred nama je period pojačanog stresa: UNA pita - Kakav uticaj novogodišnji praznici imaju na mentalno zdravlje?