Dok jedni gladuju, drugi bacaju: Koliko se hrane baca u regionu i kako to sprečiti?

Dok jedni gladuju, drugi bacaju hiljade tona hrane. Na to je u povodu Svetskog dana hrane pre desetak dana upozorio i šef UN-ove organizacije za hranu.

"Moramo da delujemo sada, da uradimo više i bolje zajedno. Suočeni s pretećom globalnom krizom hrane, moramo iskoristiti snagu solidarnosti i kolektivni zamah kako bismo izgradili bolju budućnost u kojoj svako ima redovit pristup i dovoljno hrane", kaže Ku Dongžu, glavni direktor Organizacije za hranu i poljoprivredu UN-a.

U zemljama Evropske unije prosečno se godišnje po stanovniku baci 92 kilograma hrane. U Hrvatskoj 71 kilogram, u Srbiji i BiH isto, 83 kilograma. Istraživanja pokazuju da više hrane bacaju ekonomski slabije razvijene zemlje i s manjim standardom, ali i geografski položaj i tradicija igraju važnu ulogu.

"Mi Mediteranci i Balkanci smo dosta emotivno vezani uz hranu, dok severnjaci nisu i njima hrana ne znači iskazivanje ljubavi kao što je u našem području. Evo konkretno čula sam da u Srbiji kažu da nije svadba uspela ako je bilo puno hrane već ako je ostalo nakon nje puno hrane", kaže Branka Ilakovac, voditelj Centra za prevenciju otpada od hrane.

Pitali smo građane Beograda i Banja Luke kako upravljaju hranom.

Beograđani kažu da često bacaju hranu koju ne pojedu, a od bačene hrane najviše je - mesa. Ima onih i koji hranu umesto da je bace daju svojim kućnim ljubimcima ili zamrznu za neki drugi put.

U Banjaluci smatraju da ne bi trebalo bacati hranu. Građani glavnog grada Republike Srpske kažu da bi bolje da se hrana negde donira ili bar ostavi kraj kontejnera da bi je oni, koji je nemaju, mogli da je uzmu.

Evo i saveta kako jednostavno i bar delomično rešiti problem u vlastitom domaćinstvu.

"Previše kupujemo, previše pripremamo i ne gospodarimo dobro u vlastitom domaćinstvu. Frižidere treba držati, rekla bih, poluprazima i treba da imamo samo ono šta ćemo za nekoliko dana potrošiti. U kupovinu treba ići s popisom", kaže Ilakovac.

Na planeti nas je skoro osam milijardi, a više od dve milijarde ljudi nema dovoljno hrane. Milijarda gladuje i taj broj stalno raste, a hrane proizvedemo za čak dvadeset milijardi ljudi.