Dok rade imaju isti status, ali ne i kada se porode: Zašto su preduzetnice u Srbiji 'mame bez prava'?

Kako bi se u očima zakona i prava izjednačile sa kategorijom zaposlenih majki u Srbiji, preduzetnice su uputile peticiju državi da im omogući ravnopravne uslove korišćenja prava na trudničko, porodiljsko i odsustvo sa rada radi nege deteta. 

Udruženja “Mame Su Zakon” i Digitalna zajednica pokrenule su peticiju “I preduzetnice su mame” koju je potpisalo oko 60.000 ljudi i dostavile je Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju, Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Vladi Srbije.

Mima Simić iz Digitalne zajednice, za UNU kaže da sopstveni biznis ima oko 96.000 žena, a da je među njima oko 36.000 onih između 20 do 40 godina, koje bi mogle da budu pogođene ovim promenama.

Zahteva je pet, dodaje, i ne odustaju od bilo kog jer, kako kaže, elementarni su, neophodni i važni... 

Prvi je u vezi sa pravom prenosa odsustva sa rada radi nege deteta, da mogu to pravo da prebace na svog muža.

Drugi se odnosi na ukidanje zamrzavanja poslovanja firme kao uslova za dobijanje pune naknade za vreme trudničkog odsustva, a ne 50 odsto kako je sada. 

Treći zahtev je da preduzetnica kada ode na porodiljsko ima uplaćene doprinose, kao u slučaju ostalih zaposlenih žena, a ne kao kod preduzetnica koje gube minimum godinu dana radnog staža. 

Četvrti zahtev je u vezi sa iznosom zagarantovane naknade, koji je kod zaposlenih u visini minimalne zarade prva tri meseca detetovog života, dok preduzetnica ne dobija toliko. 

Peti je produženje prava na odsustvo radi nege trećeg i svakog narednog deteta, sa godinu dana na dve godine.

"Iz Ministarstva za brigu o porodici rečeno nam je da hoće da rešenje bude sistemsko, ali svaki put dobijemo oprečne informacije. S jedne strane čujemo da situacija treba da se rešava, da su preduzetnice kičma ekonomije, ali se sa druge, ništa ne dešava. Sistemsko rešenje bi podrazumevalo da uključuje i žene koje su van radnog odnosa (ugovor o delu, o radu, privremeni i povremeni poslovi). Mi se zalažemo i za njihova prava, ali pravimo razliku, jer smatramo da su preduzetnice korak ispred jer zapošljavaju druge ljude, plaćaju doprinose i tome slično", objašnjava Simić.

Da su nepravedno zapostavljene i diskiminisane, saglasna je i jedna od preduzetnica iz Beograda.

Gorana, koja se od 2015. godine samostalno bavi starim umetničkim zanatima, sa 12 godina staža, objašnjava da je njena porodica jedva preživela tih godinu dana.

"Porodiljsko me i danas boli. Porodila sam se mesec dana po stupanja na snagu novog zakona 1. jula 2018. godine. Znali smo da će ta naknada biti manja, ali smo se nadali da će biti viša od minimalca. Trudničko praktično nisam ni koristila, a šlogirala sam se kada je stiglo rešenje na 15.000 dinara. Službenica mi je rekla 'izvinite'. Pitala sam se 'jel moguće da je 15.000'. Ta suma ne pokriva bukvalno ništa, ni pelene, ni najosnovnije. Mi smo živeli praktično s jednom platom, bilo je prestrašno. Ne znam kako smo mi preživeli. Najranjivija si kategorija, ne možeš da radiš ništa sa strane, a osuđen si na tu mizeriju", zaključuje Gorana.

Macura: Država kažnjava preduzetnice

Tatjana Macura iz Udruženja "Majke su zakon" naglašava da je potrebno izmeniti set zakona, ali i da se napiše potpuno novi zakonski propis o preduzetništvu koji bi povezao sve to u jednu celinu.

"Uz to bi trebalo da se menja i Zakon o radu, koji je krovni zakon za sve pomenute zakone. Njega nije lako menjati i potrebno je uvesti jedan poseban član koji bi povezao zaposlene koje imaju ugovor o radu i preduzetnice koje to nemaju. Za to je potrebno formirati radnu grupu, napisati nacrt zakona, uključiti civilno društvo u raspravu i doneti predlog zakona. Nadam se da će resorno ministarstvo ispuniti obećanje da će ovo pitanje biti prioritetno u novom mandatu i da će nakon formiranja Vlade i to pitanje doći na red, kako preduzetnice ne bi bile kažnjavane od strane države onda kada hoće da prošire porodicu", naglašava Macura.