Dugački redovi za molitvu: Jerej Savić za UNU objasnio zašto Srbi izuzetno poštuju Svetu Petku

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas praznuju Prepodobnu mati Paraskevu, Svetu Petku. Ovaj praznik je u kalendaru obeležen crvenim slovom i mnoge porodice ga praznuju kao krsnu slavu.

Danas je Sveta Petka, zaštitnica žena: Da li treba da postimo?

Veliki broj građana je od jutra čekalo u redovima i po nekoliko sati kako bi ušli u kapelu Svete Petke. Posle Bogorodice, Sveta Petka je žena koja je najviše poštovana u SPC. Na ovaj praznik najviše dolaze upravo žene da se pomole za porod i zdravlje, a ona se smatra zaštitnicom svih hrišćana.

"Kada bi se vratili na njen život i govorili o njenom životu, da kažemo da je to svetiteljka iz 11 veka, vi vidite da je put njenih moštiju bio put kroz Vizantiju, sadašnju Tursku, Bugarsku, Srbiju, Rumuniju, ona je bukvalno pohodila ceo pravoslavni svet. Možemo da zaključimo zašto je tako veliko poštovanje", kaže jerej Boško Savić.

Njene mošti donete su u Srbiju u 14. veku na molbu kneginje Milice. Bile su u manastiru u Ljubostinji, posle čega su prenete u Beograd.

"Kada je sultan Sulejman osvojio Beograd, on je ponovo prebacio mošti Svete Petke u Carigrad, znajući kakav je značaj Svete Petke, i znajući da je Carigrad, tada u to vreme muslimanski grad, on je imao svest da takvu svetinje i njene mošti treba da donese u Carigrad".

Iz Osmanskog carstva mošti su prenete u Jerusalim, gde se od 17. veka nalaze u manastiru Jaši.

"Mi danas imamo deo moštiju Svete Petke, to su dva prsta Svete Petke, koje se nalaze u crkvi na Kalemegdanu, to je Crkva Svete Ružice. I danas možemo da svedočimo velikom broju ljudi koji dolazi u crkvu Ružicu i ne samo da dolazi, nego od kako su mošti tu, od tada imamo i čudotvorni izvor, čudotvornu vodu po koju ljudi dolaze, cele godine, a pogotovo na dan Svete Petke".

Prema narodnom predanju, kapela na Kalemegdanu i crkva Ružica podignute su još u 15. veku za vreme despota Stefana Lazarevića, ali su porušene za vreme turske vladavine. Današnja kapela, izgrađena je 1937. prema projektu arhitekte Momira Korunovića, a Kalemegdan svakog 27. oktobra oboji ista slika, dugački redovi strpljivih ljudi koji čekaju da uđu u kapelu i pomole se.

Slikar Dragoljub Savić u manastiru u Rakovici podelio 66 portreta patrijarha Pavla