Veliki broj osnovaca bira srednje stručne škole: Za jedno mesto u ovoj borilo se čak 15 đaka na upisu

Bliži se mala matura i upis u srednje škole, a Vazduhoplovna akademija u Beogradu jedna je od najpopularnijih u Srbiji. To pokazuje velika zainteresovanost osmaka koja raste svake godine. Štaviše, prošlog juna se za jedno mesto borilo čak 15 đaka.

Miloš je od malena zaljubljenik u avione. Srednju školu Vazduhoplovna akademija upisao je jer mu nudi mogućnost zaposlenja i stručno usavršavanje. Ta škola ima i model dualnog obrazovanja, zahvaljujući čemu teoriju može da primeni i u praksi.

"Jedan radni dan nedeljno ne idemo u školu, nego idemo na aerodrom gde se susrećemo sa pravim živim avionima koji su tu došli na stajanku, opravku, tehnički pregled. Stvarno sam zadovoljan, to je najzanimljiviji deo mog školovanja", kaže za Euronews Srbija Miloš Vojta, učenik treće godine Srednje škole Vazduhoplovna akademija.

Učenici ove srednje škole imaju organizovane prakse u domaćoj aviokompaniji Air Srbija, JAT tehnici i aerodromu Nikola Tesla, a posećuju i druge aerodrome u zemlji. Čest put maturanata nakon završene srednje stučne škole jeste nastavak školovanja u ovoj ustanovi.

"Tokom školovanja na Visokoj školi strukovnih studija Vazduhoplovna akademija imamo pilotsku obuku u našem nacionalnom trening centru Vršac. On je poznat po vetrovima i kažu da ko nauči da leti u Vršcu, onda je naučio da leti. Tako da znam da su naši piloti dosta cenjeni kod drugih avio-kompanija, pa se ja ne brinem za svoju budućnost", kaže Anja Jovanović, studentkinja Visoke škole Vazduhoplovna akademija, smer pilot aviona.

Da li je najbliža škola najbolja? Neke nemaju ni za dva odeljenja - 'Ribnikar' upisalo svega 40 prvaka

Najtraženiji smerovi u srednjoj školi su aviotehničar i tehničar vazdušnog saobraćaja, a upravo taj smer završila je i Lidija Tomić inženjerka vazduhoplovstva, koja je ujedno i predavač na Višoj školi. Smatra da sistem dualnog obrazovanja poboljšava rad sa studentima.

"Sami programi su koncipirani tako da ih pripremimo na neko realno okruženje i imamo veliku slobodu da budemo agilni i da se prilagođavamo zahtevima i potrebama industrije tako da je zaista uživanje raditi sa studentima, ali da možemo da im približimo inovacije, aktulenosti u vazduhoplovnoj industriji da radimo zaista up to date sa našim studentima da ih što bolje pripremimo za buduće realno radno okruženje", kaže dr Lidija Tomić, predavač na Visokoj školi strukovnih studija Vazduhoplovne akademije.

U Vazduhoplovnoj akademiji kažu da je početna plata maturanata nakon završene srednje škole, na osnovnim poslovima na aerodromu viša od 80.000 dinara i da vremenom raste, dok nakon završene Više škole, diplomci mesečno zarađuju i nekoliko hiljada evra. To je i jedan od razloga zbog čega je svake godine borba za mesto u Vazduhoplovnoj akademiji.

Mirjana Kovačević, rukovodilac Centra za edukaciju, dualno obrazovanje i obrazovne politike i direktor Poslovne akademije Privredne komore Srbije u razgovoru za Euronews Srbija kaže da trenutno 186 škola sarađuje sa preko 950 kompanija, ali da će ta brojka rasti.

"Očekujemo da taj broj dođe do 1.150 kompanija, ali koliki će biti ukupan broj škola i kompanija zavisi od mladih i toga koliko će prepoznati razvoj karijere u nekom od ponuđenih obrazovnih profila za realizaciju po dualnom modelu", istakla je.

Uskoro počinje trka za upis: Privatni fakulteti u Srbiji sa najskupljim školarinama

Kako kaže, od ukupno 67.000 mladih koji će ove godine završiti osnovnu školu čak dve trećine će se opredeliti za upis u srednje stručne škole. Najpopularniji profili su svakako iz oblasti ekonomije i prava, elektro-tehnike, naročito ako imaju IT komponente, zdravlja, ali i Vazdušna akademija.

"Pozvala bih roditelje da obrate pažnju i na druge obrazovne profile koji se mogu realizovati po dualnom modelu, posebno u oblasti mašinstva, obrade metala, tehničar mehatronike, tehničar za kompjutersko upravljanje, operater za obradu metala rezanjem ili, na primer, bravar-zavarivač što je zanimanje koje jako traženo. Osim toga, iz oblasti ugostiteljstva i poljoprivrede, kao što su konobari, poslastičari, i tako dalje".

Ističe da bi roditelji trebalo da obrate pažnju na listu deficitarnih zanimanja, ali i da će država mladima ponuditi podsticaj za upisivanje ovih smerova.

"Među tim zanimanjima su stolar, operater za izradu nameštaja, obućar, dakle zanimanja koje privreda traži, a mladi slabije prepoznaju. Iz istog razloga madima će biti ponuđen i dodatni motivacioni faktor, tj. stipendija u iznosu od pet hiljada dinara na mesečnom nivou ako odaberu da se školuju na nekom od ovih obrazovnih profila koju su dosta perspektivni", naglašava Kovačević u razgovoru za Euronews Srbija.