Električni trotineti čekaju svoj zakon: Glavni problem bezbednost ili nedostatak infrastrukture?

Električni trotinet predstavlja zdrav način prevoza. Procene su da ih u Srbiji ima više stotina hiljada, a njihova upotreba do sada nije bila regulisana. To bi trebalo da se promeni u prvoj polovini sledeće godine.

Iako se novi nacrt zakon zasniva na bezbednosnim aspektima, zbog čega stručnjaci postavljaju pitanje koristi ove vrste prevoza, oni koji se bave zelenom mobilnošću smatraju da je glavni problem nedostatak infrastrukture.

Za Zorana Torbicu koji propagira zelene i urbane načine transporta, svejedno je da li se vozi električni trotinet ili bicikl. To je po njemu ista kategorija vozila, koja će smanjiti gužve na gradskim ulicama.

On zakonsku regulativu, kojom će njihovo korišćenje biti pravno definisano, vidi kao skretanje pažnje sa glavnog problema – nedostatka infrastrukture.

"Kada odete van centra Beograda, vi dolazite u oblast favele, da se tako izrazim, i ne možete od parkiranih automobila da prođete ulicama grada. Ne može da prođe bicikl, trotinet, ne može da prođe invalid u kolicima, ne mogu da prođu roditelji sa decom u kolicima", ističe Torbica, organizator konferencije "Ekomobilnost".

Električni trotineti bi trebalo da predstavljaju olakšanje u pogledu bezbednosti saobraćaja, da ljudi iz svojih vozila pređu da koriste te trotinete i da na taj način manje stvaraju gužvu. Međutim, korisnici električnih trotineta nisu oni koji su pre toga koristili vozila, već su bili pešaci, objašnjava Boris Antić, profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu.

"Jedan poginuli u saobraćaju u Velikoj Britaniji, koja ima najrazvijeniji sistem merenja troškova saobraćajnih nezgoda, košta nekoliko miliona evra. Dakle, samo jedan poginuli od električnog trotineta će napravi takvu štetu koja neće moći da bude nadomeštena bilo kojim drugim benefitima učešća električnih trotineta", kaže profesor Antić.

Antić smatra da bi trotineti u saobraćaju mogli da budu tretirani kao bicikli, da je adekvatne infrastrukture gde bi koristili biciklističke staze i trake. Čak i tada, ističe, ne bi trebalo da idu trotoarom, a Srbija je među retkim zemljama u Evropi koja to dozvoljava.

"Zamislite, to navodim često kao primer, na nekom tamo Dorćolu, kako bi majka sa detetom u kolicima morala da izlazi na trotoar ispred svoje zgrade i očekuje da će neka osoba proći na električnom trotinetu brzinom od 20 do 30 km/h ili će neko toj osobi reći – 'Ne smete brže od 5km/sat'. Da, ali kako ćemo to kontrolisati?", pita se profesor Antić.

U tom smislu, smatra se da sama korist električnih trotineta nije onolika koliko se očekivalo. Zbog toga je Velika Britanija zabranila njihovu upotrebu, a Francuska uvela niz restriktivnih mera.

Međutim, Srbija je krenula u pravnu regulativu koja je obavezna. Nova verzija propisa, koji su u postupku javne rasprave, mogla bi u skupštinsku proceduru da uđe u martu.