Mišljenja o električnim trotinetima su podeljena, ali i oni koji ih obožavaju, i oni koji ne mogu da ih smisle, ističu da su pravila neophodna
U Srbiji se poslednjih meseci često govori o električnim trotinetima. Nečujni i brzi, ali praktični i ekološki prihvatljivi. "Zuje" ulicama dok se čeka Zakon koji će određivati gde, kada i sa kojom opremom smeju da se voze.
U Beogradu, gde je parking mesto često problem i gde se zbog zagađenja teško diše, električni trotinet se čini kao dobro rešenje.
Prema najavama, vozači električnih trotineta će, tamo gde nema biciklističkih staza, moći će da se kreću trotoarom brzinom do 5 km/h. Ta činjenica je za stručnjake sporna.
Međutim, i najmlađi, čiji trotineti nisu motorizovani, jasno shvataju pravila. Mali Maksim Bajić za UNU kaže da u vožnji obraća pažnju da ne udari nekoga i ističe da električni trotineti ne zagađuju vazduh.
A Maksimov tata, Pavle, naglašava da ne žele svi da voze automobile. Svog sina je naučio da treba da se ponaša kao i svaki drugi učesnik saobraćaju, da vodi računa kada je semafor u pitanju, da obrati pažnju na ljude oko sebe i da nosi kacigu.
"Električni trotineti su definitivno budućnost. Beograd nije baš adekvatan za iste i trebalo bi ga malo prilagoditi. U Beču, na primer, ćete videti električne trotinete na svakom ćošku. Mislim da je to budućnost kretanja u urbanim sredinama", ističe Pavle Bajić.
Predlaže se da mlađima od 14 godina bude zabranjeno da voze trotinet, kao i da se dvoje ljudi vozi istovremeno. Nije predviđeno ni da se, osim svetlećeg prsluka, nose i štitnici i druga sigurnosna oprema. Ali savesni korisnici trotineta već znaju da je to najbitnije.
"Mislim da je bolje na ulici zato što krećeš se kao automobil. Moraš da imaš vozačku dozvolu, ali tu je najsigurnije, jer su pešaci mnogo nepredvidivi, samo krene levo – desno, ne znaš kako je. Zato nosim kacigu i onda sam učesnik u saobraćaju", kaže za UNU vozač trotineta Jovan Jovanović.
Stručnjak za bezbednost u saobraćaju Milan Vujanić, međutim, smatra da je mešanje motornog i pešačkog saobraćaja vrlo loše.
"Nejasno je šta sve mora neko da zna, nejasno kakvu opremljenost i kvalitet mora da ima to vozilo. Svakako, deo koji će ostati za dalju diskusiju je to kako da merite brzinu trotineta. Mnogi nemaju brzinomer, ali i da ih ugradite, on treba da gleda dole, a treba da vozi napred. Mislim da je vrlo, vrlo nezgodno da ih pustimo sa pešacima na trotoar", ističe profesor Vujanić.
Dodaje da očekuje da se nakon početka primene Zakona i iskustva od makar godinu dana, donesu predlozi koji bi poboljšali usklađivanje sa stvarnom situacijom u Srbiji. A do tada, na komentar da su trotineti zlo, vozači istih odgovaraju:
"Greše! Trotinet je mnogo je dobra stvar, treba da bude manje automobila a više trotineta!", ističe Jovanović.
Vozači trotineta uglavnom su posmatrani kao smetnja, i na trotoaru, i na ulici. Upravo zato su sagovornici UNE saglasni da ovaj problem zahteva rešenje – što pre.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.