Epilog nasilja u školi u Trsteniku: Učenik u bolnici, mediji pod lupom

Priče iz školskih klupa više nisu pune uspomena i nostalgije. Poslednjih mesec dana priče iz škola su pune nasilja, a epilog slučaja u Trsteniku umalo je doveo do tragedije. 

Nesreća je sprečena, ali se postavlja pitanje gde su crvene linije u izveštavanju o slučajevima gde su glavni akteri maloletnici?

Nastavnike je izmaknuta stolica izvukla na ulice - o koloni prosvetara i incidentu u Trsteniku izveštavala je cela Srbija. 

A u epilogu nasilja, umalo tragedija. Isključeni učenik je pokušao samoubistvo. Prema Kodeksu novinara u slučaju "Trstenik" prekršena je dužna novinarska pažnja i došlo je do ugrožavanja privatnosti.

„Trstenik nije Njujork, pa da vi sada ne možete da identifikujete o kojim ljudima je reč. Ovde su svi koji su uključeni u incident učinjeni prepoznatljivim, a time je i prekršena njihova privatnost. Nije dovoljno da blurujete lice i stavite inicijale - zna se o kome se radi“, ističe generalna sekretarka NUNS-a Tamara Filipović Stevanović.

„Mediji preuzimaju ulogu onoga što su u ne tako davnoj prošlosti bili dželati. Ono što su nekada bile javne egzekucije i mučenja - to se više ne radi na trgovima i pomoću sprava, to se sad radi preko medija“, smatra sociolog Andrej Kubiček.

Ipak, prema rečima sociologa, bez pritiska medija mnoge muke građana ne bi bile rešene, jer problem leži u neispravnom sistemu i zataškavanju.

„Da nije bilo tog snimka ni mi, ni roditelji te dece ne bi zaista znali šta se zapravo dešava. To je nešto što je deo naše stvarnosti, a što je skriveno od očiju javnosti. S te strane je uticaj medija bio pozitivan, da se to prikaže, ma koliko to bilo teško -a bilo je“, kaže Kubiček.

U NUNS-u navode da na kršenje novinarskog kodeksa niko ne reaguje, niti bilo ko dobija sankcije za napisanu ili izgovorenu laž, niti za nasilje koje se emituje u prajm tajmu. 

Ipak, objašnjavaju da u delikatnim slučajevima poput tog u Trsteniku treba izveštavati fenomenološki.

„Bez ulaženja u pojedinačni slučaj, u privatnost, školu ili profesora. Može da se kaže da se desio incident tu i tu, bez navođenja inicijala, škole ili osoba. Može da se izveštava bez da se povrede ljudi ili da se prekrši njihova privatnost“, objašnjava za UNU Filipović-Stevanović.

I dok mnogi čekaju kraj polugodišta kako bi se saznale nove mere za prevenciju nasilja u školama, sagovornici zaključuju da postoje jasne smernice za izveštavanje u delikatnim situacijama, naročito kada su u njih uključeni maloletnici. 

Pa pre svakog sna o velikim klikbejtovima i "šeru", valja razmisliti i o posledicama.