Heroj koji nije zaboravljen: Budimir Komarica za UNU o ocu kojeg nije upoznao zbog NATO bombi
Priča porodice Komarica
Autor: Mia Đaković
19.04.2026. 21:00
Podeli:
Prethodnih mesec dana i narednih nedelja sećamo se i 27. godišnjice NATO agresije. U tim teškim trenucima 1999. mnogi su dali ono najvrednije - svoj život za otadžbinu.
Iza njih su ostale porodice koje su morale da nauče da žive bez najmilijih, ali i da čuvaju uspomenu na njih. Upravo zato, njihova imena i dela nastavljaju da žive.
Takvu priču nosi i porodica Komarica. Priču o gubitku, ponosu i sećanju koje ne bledi.
Na Veliki petak, 11. aprila 1999. godine, tokom NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju, u rejonu karaule Košare, vodnik prve klase Dragan Komarica suočio se sa višestruko nadmoćnijim neprijateljem. U tom trenutku učinio je ono što čine samo najhrabriji - svesno rizikovao sopstveni život kako bi zaštitio svoje vojnike.
Tog dana otišao je u rat, ostavljajući za sobom sina Budimira, starog svega 11 meseci.
“Generalno čujem dosta herojskih priča. Čujem dosta dobrih priča. Čujem da se ponašao kao otac prema svojim vojnicima iako je bio starijih svega 6-7 godina od njih”, kaže za UNU Budimir Komarica.
Budimir nikada nije upoznao svog oca. Ipak, odrastao je uz priče koje su mu prenosili porodica i očevi saborci. Priče o hrabrosti, požrtvovanosti i posebnoj brizi za ljude koje je predvodio. Iz tih svedočenja polako je gradio sliku o čoveku koji nije bio samo vojnik, već i oslonac drugima.
''Ima jedna rečenica koju je on rekao. To je, ‘ko bude išao ispred mene od vas momaka, ne treba mu neprijatelj. Stradaće od mene’. Šta to znači - znači da se postavljao kao otac. Nije dozvoljavao da na neistraženom tlu budu njegovi vojnici”, kaže Budimir Komarica.
Zato su sećanja njegovih saboraca i danas snažna. Pamte ga kao nekoga ko je i u najtežim trenucima odlično razumeo vojnu taktiku.
''Na samom terenu kada je bio, jako je bio vispren da sagleda situaciju, da sačuva ljude, da ih skloni. Ne gledajući da li će on svoj život da iznese'', objašnjava za UNU potpukovnik 5. bataljona vojne policije u penziji Žarko Avramović.
Iako je od svojih vojnika bio stariji svega nekoliko godina, uživao je njihovo veliko poverenje i autoritet. Sećanja na njega danas čuvaju upravo njegovi prijatlji i porodica. Kao znak pažnje i trajnu uspomenu na očevu hrabrost i žrtvu, Budimiru su poklonili predmet koji nosi snažnu simboliku ratnog vremena.
“Grb tadašnje vojske Srbije i Crne Gore. Ispod toga metak koji je iz šaržera moga oca i ovde naravno natpis 5. bataljon vojne policije'', pokazuje Budimir.
Dragan Komarica je tog 11. aprila izgubio život, ali je iza sebe ostavio nešto što ne prolazi. Primer časti, hrabrosti i žrtve. Za svoje podvige odlikovan je Ordenom za hrabrost, ali njegovo najveće priznanje ostaje u sećanju njegovog sina i porodice, saboraca i svih koji danas čuvaju uspomenu na njega.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.
