Iguman Visokih Dečana Sava Janjić za UNU: Kako opstati u ovim teškim vremenima

Od 1992. godine, zajedno sa vladikom Teodosijem, iguman manastira Visoki Dečani Sava Janjić je svedok najtežih vremena koje naše sveštenstvo i narod prolaze na Kosovu i Metohiji.

Kroz sedam vekova nema ko nije pokušao da ruši i osvaja naše svetinje i proteruje Srbe sa Kosmeta, a tako je i u ovom poslednjem periodu.

Zato smo i pitali igumana Savu Janjića kako opstati u ovim teškim vremenima. 

Dečani su izdržali Osmansku vlast, Balkanske ratove, Prvi i Drugi svetski rat, komunistički period, ali kaže da mnogo toga nije moglo da preživi nalet uništavanja naše baštine i proterivanja naših ljudi.

"Mi svedočimo ovde tu istinu ko smo šta smo ostajemo ovde molimo se Bogu, tu smo da dočekamo naš narod, da dočekamo naše poklonike da ohrabrimo one koji žele da ostanu i da eventualno podstaknemo one koji žele da se vrate. Da pokažemo da Kosovo i Metohija za naš narod predstavlja kolevku naše duhovnosti, naše istorije. Ne negiramo nikome njihova prava njihove slobode ali ne možemo da prihvatimo da oni negiraju naše", kaže arhimandrit i iguman Visokih Dečana Sava Janjić.

U Dečane je došao kada je bilo izuzetno problematično i kada su počeli prvi incidenti.

"Tada je bio i prvi UČK napad, pa 1998. godine je započeo rat i bilo je stradanja ljudi i mnogi su našli utočište u manastiru, 1999. godine početak bombardovanja i rata i sva ta razaranja i tada smo pomagali svima. Ne samo srpskom stanovništvu, već i svim civilima koji su bili ugroženi koji su se našli na putu tih ratnih stradanja", kaže Janjić.

Nakon rata, dodaje, počelo je sistematsko uništavanje srpskih pravoslavnih crkava i grobalja, i proterivanje Srba sa Kosova i Metohije.

"Odmah smo ovde primili jedan broj našeg naroda koji su ovde našli utočište. Onda je 2004. godine došlo sa uništavanjem dodatnih 35 crkava. Sveukupno 150 crkava je uništeno i to nakon završetka rata u prisustvu međunarodnih snaga", nastavlja iguman manastira Visoki Dečani.

Vekovima vremena nisu bila laka ni za narod, a ni sveštenstvo Kosova i Metohije, pa tako nisu ni ovi dani sada.

"Naše je u ovom vremenu da ostanemo i opstanemo ovde, ovo su mesta koja su svedočanstvo našeg vekovnog prisustva opstanka našeg naroda i taj narod koji je ostao on je upućen u ove svetinje", ističe Janjić.

Nade ima, jer sve više ljudi dolazi u Dečane i ne pamti da je ovoliko naroda bilo na liturgijama. 

Posebno je zahvalan Humanitarnoj organizaciji "Svi za Kosmet",  koja poklonike redovno dovodi da obiđu naše svetinje, kao i svima koji pomažu svetinje.

"Ako Bog da uskoro nam mogu doći i iz Republike Srpske, samo da se to reši sa dokumentima, inače nam najviše dolaze iz centralne Srbije, iz Crne Gore, odnedavno i iz Makedonije, takođe i pravoslavnih dolazi i iz drugih zemalja isto imamo i mnogo posetilaca koji dolaze kao turisti", završava priču za UNU guman manastira Visoki Dečani Sava Janjić.

Odlazimo i ostavljamo Dečane između betonskih barikada, vojnika, kontrolnih kućica, bodljikave žice, ali ostavljamo i deo srca, koda i duše, sa verom u bolje sutra.