Ispod Rtnja oživele opustele njive: Selo Vrmdža u koje se svi doseljavaju

Nije potraga za nekretninama samo u Beogradu, već i u jednom malom selu na jugoistoku Srbije. U pitanju je Vrdmža ispod Rtnja. Selo koje je bilo pred odumiranjem, od 2006. godine doživljava procvat, takav da su nekada kuće ovde mogle da se kupe za 2.000, dok ih sada nema ni za 30.000 evra.

Mogla je ovo biti priča o još jednom napuštenom selu Srbije ali to nije. Ovo je selo u kome se traži nekretnina, plac, a i krevet više. I kako to izgleda kada se zajedno skuće oni čiji su starosedeoci Vrmdžani i oni moderni koji su su se nedavno doselili.

Porodica Paunović na dedovini od 10 hektara izbrazdanoj stotinama i kiša i suša, odlučila se da sve što proizvode bude - domaće.

"Proizvodim sokove, sirupe, domaće proizvode od zove, višnje, kupine i ruže", priča Ivana Paunović

 Iako je kriza, u ovoj domaćinskoj kući ima svega i mleka i proje i pršute. Od nedavno i smeštaj za goste.

Posla ima. Dolaze im iz svih krajeva sveta, a kako je krenulo za ovih nekoliko meseci, nadaju se da će uskoro osim devet ležajeva, koliko imaju sad, ponuditi i više.

"Inače je smeštaj od ove godine kategorisan dobili smo svoje zvezdice tako da mušterije, odnosno gosti mogu da dobiju vaučere", kaže domaćin Slobodan Paunović.

Otac Anđele i Marije, nada se da će zidati i graditi još. Budućnost vidi na selu.

"Selo je selo, kako kažu stari ljudi, ipak sloboda u selu i u gradu nije ista"

Vrmdža godinama prkosi odumiranju i grli sve. I diplomate iz inostranstva, frilensere, programere, i one koji baš kao i njihovi preci vekovima vredno riljaju zemlju. Do sada je prodato oko 100 kuća i skoro da i nema više ni jedne u ponudi.

"Dosta ljudi se doselilo iz velikih gradova, čak i iz inostranstva i ovo je nešto što smo mi priželjkivali još 2006. godine, nismo znali da će baš ovako i da bude", kaže Slaviša Krstić, bivši predsednik MZ Vrmdža-

Jedan od njih je i Igor koji je buku Njujorka i drugih gradova zamenio baš ovim selom.

IGOR MAĐINCA

"Pre nekih godinu dana sam kupio plac u Vrmdži. Kako se bavim poslom kojim sam vezan 24 časa za ekran, bilo mi je potrebno mesto gde sam se odvojio grada", priča Igor Mađinca.

U tome je i uspeo i nije se pokajao.

Benefiti života u selu su, kaže, pre svega, mir, u odnosu na grad. Sve je sporije i rasterećeno.

A šta mu kažu porodica i prijatelji o selidbi?

"U principu ne veruju, jer ja sam rođen u gradu. "Gde kao ti si otišao na selo"? Ali kad dođu naravno oduševe se ovde", kaže Igor.

I neko bi rekao da je nemoguće da selo oživi ponovo, da su komšije starosedeoci i mladi moderni ljudi i da se ne gube u prevodu, nego da grade zajedničku budućnost. Izgleda da ovde ne postoje podele, zbog čega nema ni kuća za prodaju. I možda to i jeste najvažnija lekcija iz ovog predivnog mesta ispod Rtnja - za sve druge delove Srbije koji se prazne.