Između zakona i hakera: UNA istražuje može li Srbija da izgradi neprobojan štit za podatke građana?

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti sproveo je 1.300 redovnih nadzora u prošloj godini, a najviše žalbi građana odnosilo se na oblast video nadzora privatnog obezbeđenja.

On je, povodom Međunarodnog dana zaštite podataka o ličnosti, naveo da se radi na više zakonskih rešenja u vezi sa zaštitom podataka. A mi pitamo –  kako se zaštititi u sve digitalnijem svetu?

Hitno oglašavanje MUP-a: Građani da obrate pažnju na učestale internet prevare

Gotovo 150 miliona lozinki završilo na internetu: Procurili nalozi za Gmail, Facebook, OnlyFans i Netflix

U ljudskoj je prirodi da volimo da znamo sve o drugima i da ne volimo da svi drugi znaju sve o nama. 

Upravo tu stupa na delo institucija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, čiji je novi cilj formiranje globalne organizacije organa koji se bave zaštitom podataka, ali i izmena zakonskih rešenja radi bolje regulacije te oblasti.

"Ne možemo u vreme današnjih globalnih izazova po ljudska prava, a posebno kada je reč o zaštiti podataka o ličnosti da dajemo usamljene, pojedinačne odgovore. U EU je to, ipak, mnogo lakše, države članice su deo Evropskog odbora za zaštitu podataka o ličnosti, i onda zajednički mogu da nastupaju", ističe poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović.

Iako naša zemlja nije na listi članica, u Uniji kažu da možemo da računamo na njihovu pomoć. Upozoravaju, međutim, da stroga pravila zahtevaju stroge institucije i dosledno sprovođenje zakona.

Velika novina u vrtićima od marta: Uvodi se video-nadzor, evo ko će pratiti kamere

"Evropska unija nastaviće da vam pruža podršku radi efikasnije primene zakona sa nultom tolerancijom na njihovo kršenje. Tehnološki napredak je vrlo važan, ali treba poštovati privatnost i sve vrednosti koje stavljamo u centar digitalne ere", rekao je Plamen Halačev ispred Delegacije EU u Srbiji.

S druge strane, iz Organizacije za Evropsku bezbednost i saradnju podsećaju da zaštita podataka, ali i pristup informacijama od javnog značaja, mora biti priroritet države.

"Neophodno je ojačati kapacitet javnosti i obezbediti svakome pristup informaciji od javnog značaja, a pre svega novinarima. Puno posla je pred nama, nadamo se saradnji sa svim relevantnim institucijama", objašnjava šef Misije OEBS-a u Srbiji Marsel Peško.

A šta kažu građani? Kako oni dolaze do informacija, i jesu li spremni da u zamenu za njih –  daju svoje podatke? Ili paze?

Prošle godine zabeleženo 14.000 povreda na radu: Pokrenut novi projekat za zdravlje i bezbednost radnika

"Mislim da nismo bezbedni i da nigde ne smete da ostavljate broj i šifru za platne kartice."

Dakle, više pažnje i obazrivosti nije naodmet. Da, na kraju, ponovimo gradivo: razlika između ukradenog novca i podataka o ličnosti je u tome što je ostavljanje podataka na internetu nepovratno.

Razlog je prost – u digitalnom svetu ništa nije besplatno, a i kada mislimo da jeste, to smo uglavnom platili svojim podacima. Zato bi trebalo da razmislimo pre nego što kliknemo. Dvaput. 

Kako se boriti protiv govora mržnje na mrežama? Sagovornici UNE o granici slobode izražavanja

Tajne onlajn grupe koje ciljaju maloletnike: Stručnjaci za UNU razotkrivaju kako deluju