Još se traga za 654 nestalih u akciji 'Oluja', većina stradalih civili

Na 27. godišnjicu 'Oluje' koja se danas obeležava i u kojoj je proterano 250.000 Srba iz Hrvatske, direktor Informaciono-dokumentacionog centra “Veritas” Sabo Štrbac izjavio je danas da je do sada registrovana ukupna 1.881 poginula ili nestala osoba u ovoj operaciji.

Prema podacima “Veritasa”, do sada je rasvetljena sudbina 1.227 žrtava, dok se na evidenciji nestalih vodi još 654 osobe.

“Posebno zabrinjava što u toj brojci, od 1.881 osobe, 66 odsto čine civili. Inače, broj stradalih civila u ratu 90-ih, kod Hvata i kod Srba je oko 38 odsto, u ovom slučaju je 66 procenata. Takođe, među njima je 555 žena, od kojih je četiri petine bilo starije od 60 godina, starice koje nisu htele ili mogle da idu. Da li će se ova brojka povećavati, pretpostavljam da hoće”, rekao je Štrbac za Tanjug.

Svi podaci koji poseduje "Veritas", a vezano za posledice "Oluje", prosleđeni su Haškom tribunalu, a sam "Veritas" je obezbedio materijalne dokaze, svedoke i izjave koji su doveli do podizanja otpužnice protiv tri hrvatska generala Ante Gotovine, Mladena Markača i Ivana Čermaka.

Iako su Gotovina i Markač osuđeni u prvostepenom suđenju na višegodišnje zatvorske kazne pod kvalifikacijom UZP-a, da bi nakon toga usledila drugostepena presuda Haškog suda, kojom su oslobođeni odgovornosti što je izazvalo ogorčenje u srpskoj javnosti i među ljudima koji su direktno povezani i pogođeni "Olujom".

Identifikovano 70 odsto žrtava 'Oluje'

Predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović izjavio je danas da je 70 odsto žrtava "Oluje" identifikovano i da su većinu njih činili starci koji nisu želeli da napuste svoja ognjišta. Prema njegovim rečima, još 300 tela čeka ekshumaciju.

"Imali smo 1.050 identifikovanih grobnih mesta, 750 posmrtnih ostataka, preko 300 ekshumiranih tela čeka na identifikaciju. Hrvatskoj ne odgovara da se pominje ni Bljesak, Oluja i ostali zločini", rekao je Odalović.

On je naveo da se Oluja desila kada je NATO imao dve zone odgovornosti na prostoru koji je bukvalno spaljen, a da je na prostoru KiM NATO imao pet zona odgovornosti kada se desio pogrom.

Pored nepreuzimanja odgovornosti za zločine, Odalović hrvatskim zvaničnicima zamera i izostanak bilo kakvih aktivnosti po pitanju nestalih.

"U Zagrebu, Rijeci i Osijeku nalaze se 954 tela koja nisu identifikovana, više od 600 lica srpske nacionalnosti su žrtve, a njihova sudbina je i dalje nepoznata. Samo tražimo da nam date tela da ih dostojno sahranimo", istakao je Odalović i naveo da je pokazana apsolutna opredeljenost srpske strane da se rasvetli sudbina stradalih.

Odalović je poručio da je Srbija identifikovala više od 300 tela koje je vratila porodicama, te da je pronašla ukupno 3/4 nestalih.

Predsednica Udruženja porodica "Suza" Dragana Ðukić, koje je organizovalo današnju konferenciju, rekla je da se nakon 27 godina od progona Srba u Hrvatskoj, ne možemo pohvaliti pomakom u procesu ekshumacije i ostvarivanja drugih prava krajiških Srba.

"Sam proces je u zastoju i podaci su poražavajući. Proces identifikacije je od početka bio usporen, jer se to u Hrvatskoj politizuje, ne preostaje nam ništa drugo osim nadanja, ali potrebna nam je institucionalna podrška", navela je Ðukić.

Nada Bodiroga, čiji su roditelji spaljeni u "Oluji", rekla je da su oni stradali samo zato što su bili Srbi.

"Bili su prinuđeni da napuste kuću, ali su nastradali na kućnom pragu, zapalili su i kuću i njih. Još uvek se traga za posmrtnim ostacima", poručila je Bodiroga i dodala da je u celom procesu bila usamljena i suočena sa, kako kaže, često neprijateljskim pogledima nadležnih institucija Hrvatske.

Ona je istakla da je Hrvatska dužna da otkrije zločince i dovede ih pred lice pravde.

Komesarijat za izbeglice i migracije Srbije saopštio je juče da za počinjene zločine nad nevinim civilima u "Oluji" niko nije odgovarao, te da je klima neprijateljstva ostala nepromenjena, a ostvarivanje prava Srba iz Hrvatske gotovo onemogućeno.

U saopštenju se navodi da Srbija "nije i neće zaboraviti proterivanje 200.000 sunarodnika sa zemlje na kojoj su vekovima živeli, kao ni smrt 1.700 nevinih ljudi, u i posle akcije 'Oluja', i više od 700 onih koji su u toj akciji nestali i čija je sudbina nepoznata i posle skoro tri decenije.“

"U Hrvatsku se vraćaju retki, i to najčešće oni koji žele da život završe na rodnoj zemlji", navodi se u saopštenju Komesarijat za izbeglice Republike Srbije, povodom 27. godišnjice akcije "Oluja" u kojoj je ubijeno i nestalo više od 1.700 Srba, a proterano više od 250.000.