Kad briga postane posao: Kako se postaje negovatelj?

Sve više starijih ljudi živi u Srbiji, ali sve je manje onih koji o njima mogu da brinu. Porodica im pomaže, međutim, to nije lak posao. Zato se angažuju stručnjaci, takozvani formalni negovatelji. 

Brinuti o terapiji, pripremiti obrok, okupati, svako ko je brinuo o starijoj osobi zna koji je to posao.

"Ja volim da pomažem, za to sam se odlučila još u detinjstvu, nije težak ako ga voliš", priča nam Željka Marković, sertifikovana negovateljica.

Željka više od dve decenije neguje stare osobe obolele od parkinsonove i alchajmerove bolesti, od teških oblika psihoza, karcinoma. Najteže joj pada to što se zbliži sa onima o kojima brine.

"Vežem se, vežem se, previše sam emotivna, malo sam i neprofesionalna, pa volim da popuštam, malo bih trebala da budem strožija, žao mi ih", dodaje.

Formalni negovatelji su oni koji su završili obuku i edukaciju potrebnu za negu starih ljudi, dok su neformalni uglavnom oni koji samostalno brinu o članovima porodice.

"Prvo negovatelji završe onlajn obuku koja ima dva nivoa, jedna je komunikacijske veštine sa starim ljudima, druga je obuka za negovatelje. Kada prođu teorijski deo, tim naših lekara, socijalnih radnika i medicinskih sestara, radi praktični deo, u zavisnosti od toga koliko imaju iskustva", ističe Mirjana Lukić, direktor agencije "Mirna kuća".

Svaki peti stanovnik Srbije stariji je od 65 godina, čime se naša zemlja svrstala u grupu demografski najstarijih u svetu. Među osobama starijim od 65 godina u Srbiji, čak 40 odsto je onih kojima je potrebna dugotrajna nega. 

" Najveći broj negovatelja su žene koje su 45+, koje su možda ostale bez posla, nezaposlene, imale iskustva kao neformalni negovatelji negujući svoje roditelje i svoje bližnje u porodici i pridružili su se našim timovima, završili obuku i time se bave kao svojom sadašnjom profesijom", dodaje Lukićeva.

Najteži deo posla formalnog negovatelja je kada ih napuste oni o kojima su brinuli godinama.

"Imala sam četiri, pet smrtnih slučajeva, onda se dobro isplačem, žao mi. Pokušavam sve u saradnji sa lekarima, ali ako je nešto neizbežno onda mi je baš teško", kaže Markovićeva.

Veliki broj negovatelja je otišao na rad u inostranstvo, a situacija je takva da svaka deseta osoba koja ima potrebe za nekim oblikom dugotrajne nege nema nikakvu podršku, već je prinuđena da se snalazi sama.