Kad je nevreme prvo zakaže kanalizacioni sistem: UNA pita - zašto nam kiša stvara toliko problema i gde je rešenje

Meteorolozi najavljuju da ćemo morati da se navikavamo na sve češće superćelijske oluje. Na njih možda i hoćemo, ali kako se navići na sve češće urbane poplave, ali i na mogućnost da vam na novoj zgradi otpadne deo krova ili fasade? 

Posle poslednje oluje, u Beogradu su plutali automobili, otpadale fasade, leteli krovovi, ali i ulice se pretvarale u reke. Ko ili šta je najveći krivac za potop koji smo imali, kakvi su to standardi nove gradnje kada nevreme toliko narušava zgrade, to su sve pitanja koja smo postavili Aleksandru Đukiću, iz Instituta za hidrotehniku i vodno ekološko inženjerstvo Građevinskog fakulteta.

Zašto je Beograd poplavljen posle svakog nevremena: Da li je rešenje za celu Srbiju kišna kanalizacija?

“Postoji nekoliko razloga. Prvi je krenuo od prirodnog razloga, ovih poslednjih nekoliko dana smo bili svedoci nekoliko izuzetno jakih pljuskova, koji prevazilaze projektne kriterijume na osnovu kojih je dimenzionisan sistem kišne kanalizacije u Beogradu i to je jedan deo problema. Drugi deo problema jeste što kanalizacioni sistem u Beogradu, deo koji se odnosi na kišne vode nije do kraja završen. On je koncipiran, ali nije do kraja izveden i on jednostavno ne može da prihvati sve ovo.”

Ipak, postavlja se pitanje, kako je moguće da kišni kanalizacioni sistem nije do kraja završen. 

“Moguće je, jer je kišna kanalizacija ekstremno skupa infrastruktura. U jednom logičnom i vremenskom rasporedu razvoja hidrotehničke strukture u gradu prva infrastruktura koju svaki grad rešava jeste vodovod. Svi žele i moraju da imaju zdravu i čistu vodu za piće. Nakon toga dolazi kanalizacija. Kišne vode su relativno čiste i tu nema velikih problema sa kvalitetom, ali ima sa količinama. One se javljaju povremeno i u ogromnim količinama, pogotovo u nekim kišnim mesecima i u našem podnevlju je to maj, jun i jul mesec. I upravo ne čudi što se ove najveće poplave javljaju u gradu sad u ovo vreme, jer ovo je vreme tih najjačih oluja", kaže Đukić i dodaje: 

"Da bi se sva ta količina vode prihvatila i sprovela bezbedno ili obezbedilo minimalno plavljenje i obezbedila bezbednost ljudi i imovine, mora da postoji neki tehnički sistem koji to prihvata. Taj tehnički sistem uglavnom razdvaja onu tehničku infrastrukturu i to su slivnici, kolektori, cevi i tako dalje. Ali ima u poslednje vreme takozvana i zelena infrastruktura koja pomaže da ta voda ne mora brzo da se odvede u ogromnim količinama, da je zadržimo lokalno, upijemo, retenziramo i tako kontrolišemo", objašnjava Đukić. 

Kome se obratiti za naknadu štete posle nevremena?