Kako izgleda procedura izglasavanja rezolucija u Generalnoj skupštini UN

Generalna skupština Ujedinjenih nacija (GSUN) glasaće o rezoluciji o Srebrenici 23. maja, a ukoliko bude usvojena, 11. jul biće proglašen Međunarodnim danom sećanja na žrtve genocida u Srebrenici. Nacrt Rezolucije o "Međunarodnom danu promišljanja i sećanja na genocid u Srebrenici", uvršten je u dnevni red 82. Plenarnog sastanka, pod tačkom Kultura mira. 

Inicijatori predloženog teksta su bile Nemačka i Ruanda, dok je amandmane na nacrt podnela crnogorska vlada. 

Može li se zaustaviti donošenje rezolucije i koliko je glasova potrebno za njeno usvajanje? 

Vanredni profesor Fakulteta političkih nauka Miloš Hrnjaz za NIN objašnjava da je moguće da predlagač rezolucije (u ovom slučaju Nemačka i Ruanda) pre njenog donošenja, povuče predlog. Prema pravilu 80 procedure GSUN, inače, povučeni predlog u bilo kom trenutku može ponovo predložiti druga članica. Ali...

"Imajući sve u vidu, šanse za to minimalne", ocenjuje Hrnjaz.

U GSUN, inače, za razliku od Saveta Bezbednosti UN, nijedna zemlja nema pravo veta. Generalna skupština ima 193 država članica i svaka od njih ima pravo na jedan glas. Sa druge strane, u Savetu Bezbednosti, pet stalnih članica (Rusija, Kina, SAD, Francuska i Velika Britanija), mogu da ulože veto na predlog rezolucije, ali, samo unutar tog tela. Tako je, na primer, Rusija 2015. godine, uložila veto na usvajanje rezolucije o Srebrenici, time sprečivši njeno usvajanje.

Hrnjaz kaže da je odluka da se rezolucija predloži GSUN, a ne Savetu bezbednosti UN, pitanje za predlagača, ali da su mogući različiti odgovori. Poput, na primer, onog da o ovom pitanju pre treba da odlučuje GSUN, ili, kako bi se izbegao veto u SBUN, po ugledu na neke prethodne pokušaje.

U ovom trenutku, nije u potpunosti jasno na koji način će funkcionisati glasanje o predlogu rezolucije o Srebrenici.

Brnabić: Rezolucijom o Srebrenici prekraja se istorija 20. veka

Prema pravilu 67 procedure GSUN, predsedavajući može da proglasi početak sastanka i omogući debatu, onda kada je prisutna jedna trećina država članica GSUN. Ali, kako bi bilo koja odluka bila usvojena, neophodno je prisustvo većine od 193 država članica, navedeno je u pravilu.

Glasanje u Generalnoj skupštini Ujedinjenin nacija - dvotrećinska ili prosta većina

Kao i u svakom parlamentu, glasa se podizanjem ruku ili elektronski, a izjašnjavanje može biti javno i tajno. Ako se na neki predlog podnese amandman, glasa se prvo o amandmanu.

Generalno se prema proceduri, odluke unutar GSUN, donose konsenzusom. Konsenzusom bi nacrt bio usvojen bez glasanja, međutim, za to je potrebno da sve države budu saglasne oko teksta nacrta rezolucije. Jer, ukoliko se samo jedna država protivi, onda konsenzus nije postignut i ide se na glasanje. Budući da se Srbija, Rusija i Kina protive, izvesno je da konsenzusa neće biti.

Đurić: Rezolucija UN o Srebrenici će izazvati dalje podele na Balkanu

Shodno tome, kaže Hrnjaz, odluka je prema njegovom razumevanju, da se glasa prostom većinom. Premda, objašnjava da se, u skladu sa članom 18 Povelje UN, može tražiti da se glasa i dvotrećinski, ali za to na samoj sednici mora da glasa većina država članica.

"Praksa glasanja u GSUN pokazuje, sa jedne strane, da se o velikoj većini rezolucija glasa dvotrećinski ili se donose jednoglasno, dok se za manji broj rezolucija glasa prostom većinom. Praksa ocenjivanja da li je neko pitanje "važno" i da li zahteva dvotrećinsku većinu nije, nažalost, ujednačena. I, zavisi od toga da li će predsedavajući i članice GSUN oceniti da je potrebno da se glasa dvotrećinski ili prostom većinom", predočava naš sagovornik.

Potrebnu većinu inače, objašnjava on, definiše član 18 Povelje UN. U njemu se navodi da se "važne odluke" donose dvotrećinskom većinom, a one se odnose na preporuke o održavanju međunarodnog mira i bezbednosti, izbor nestalnih članica Saveta Bezbednosti, izbor članova Ekonomskog i socijalnog saveta i Starateljskog saveta, priključivanje novih članica u UN, obustavljanje prava i povlastica članstva, isključivanje članica i pitanja koja se tiču budžeta i primene sistema starateljstva.

"Ova lista, međutim, nije iscrpna. Odnosno, moguće je da se i o drugim pitanjima glasa dvotrećinski. GSUN može i na samoj sednici da odluči da se o nekom pitanju odlučuje dvotrećinski i za to je potrebno da glasa većina prisutnih članica", objašnjava Hrnjaz.

Dodik: Usvajanje rezolucije o Srebrenici bio bi simbolični kraj multietničke BiH

Dakle, ukoliko se nacrt rezolucije o Srebrenici označi kao "važna odluka", za njeno usvajanje biće neophodna dvotrećinska većina članica UN koje su prisutne i glasaju. U slučaju da se nađe van ove sfere, neophodna će biti prosta većina članica koje su prisutne i glasaju.

"Imajući u vidu da će se, po svemu sudeći, glasati prostom većinom i da je veliki broj država pokrenuo donošenje ove rezolucije, kao i njen sadržaj, verujem da su veće šanse da ona bude usvojena", ističe sagovornik NIN-a.

Jesu li rezolucije obavezujuće za države članice?

Hrnjaz objašnjava i da rezolucije GSUN po pravilu nisu obavezujuće i ova rezolucija, ukoliko se usvoji, neće biti obavezujuća po države članice, za razliku od rezolucija Saveta Bezbednosti UN. To, međutim, ne znači da ona neće biti primenjivana, dodaje on, jer države ponekad krše obavezujuće rezolucije, kao što i poštuju one u vidu preporuka.

Ukoliko GSUN donese rezoluciju o Srebrenici, kaže Hrnjaz, ta činjenica može da bude važna i za unutrašnji kontekst u nekim državama u kojima pitanje može biti kontroverzno, pošto se pozivanjem na rezoluciju legitimiše zahtev.

Vučić: U petak će Srbi biti ponosni na svoju zemlju, jer nije pognula glavu

Naime, u nacrtu rezolucije, sve države pozivaju se da se u potpunosti pridržavaju svojih obaveza prema Konvenciji o prevenciji i kažnjavanju zločina genocida, međunarodnom običajnom pravu o sprečavanju i kažnjavanju genocida, uz poštovanje odluka Međunarodnog suda pravde.

Od generalnog sekretara UN, kako se dalje navodi, zahteva se da uspostavi program informisanja pod nazivom "Genocid u Srebrenici i Ujedinjene nacije", kako bi počela priprema za 30. godišnjicu obeležavanja 2025. godine. Od generalnog sekretara traži se i da uputi rezoluciju svim državama članicama, organizacijama sistema UN i organizacijama civilnog društva.

Vučić se sastao sa stalnim predstavnikom NR Kine pri UN

Uz to, navedeno je i da se pozivaju sve države članice, organizacije sistema Ujedinjenih nacija, druge međunarodne i regionalne organizacije i civilno društvo, uključujući i nevladine organizacije, akademske institucije i druge relevantne zainteresovane strane, da obeležavaju Međunarodni dan, uključujući posebne komemoracije i aktivnosti u znak sećanja i u čast žrtvama genocida 1995. godine u Srebrenici, kao i odgovarajuću edukaciju i aktivnosti podizanja svesti javnosti.

Ko je predložio, a ko podržao rezoluciju?

Inicijatori predloženog teksta rezolucije o Srebrenici su Nemačka i Ruanda, odnosno sponzori.

Sponzorom rezolucije naziva se država članica koja inicira i izrađuje tekst rezolucije. Inače države članice, nakon što dobiju poziv glavnog sponzora, službeno izražavaju podršku nacrtu rezolucije time što postaju “susponzori ili kosponzori”.

Uz predlagače, Nemačku i Ruandu, kosponzori rezolucije su Bosna i Hercegovina, Albanija, Austrija, Bangladeš, Belgija, Bugarska, Čile, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Holandija, Hrvatska, Irska, Italija, Jordan, Kanada, Lihtenštajn, Litvanija, Luksemburg, Malezija, Novi Zeland, Poljska, SAD, Severna Makedonija, Slovenija, Švedska, Turska, Velika Britanija i Vanuatu..

Podršku usvajanju rezolucije dala je i Organizacija islamskih zemalja, koja okuplja 57 država.

Crna Gora, prema aktuelnim informacijama, neće biti među kosponzorima, ali je najavljeno da će prilikom glasanja u Ujedinjenim nacijama podržati rezoluciju. Inače je crnogorska vlada podnela amandmane na nacrt o rezoluciji o Srebrenici. Iz kabineta crnogorskog premijera Milojka Spajića saopšteno je da su ti amandmani prihvaćeni.

Mesec dana ranije, na sastanku na kojem je predstavljen nacrt rezolucije, argumente protiv usvajanja tada su iznele diplomate iz Srbije, Rusije, Kine, Severne Koreje, Venecuele i Nikaragve.

Vučić pozvao Grčku da bude uzdržana tokom glasanja o rezoluciji o Srebrenici