Kako je rat u Ukrajini oblikovao stavove Srba: Koga sada ne volimo, a ko su nam braća?

U poslednjih godinu dana, pada podrška članstvu Srbije u Evropskoj unji, ali zato rastu ljubav, divljenje i poštovanje prema Rusiji.

Rat u Ukrajini promenio je svet, ali i osećanja i stavove Srba. Prema podacima Biroa za društvena istraživanja, većina građana ima neutralan stav ili u potpuno podržava Rusiju, a više od 70 odsto građana ne bi uvelo sankcije Rusiji.

Istraživanje se bavilo i emocionalnim odnosom koji naši građani imaju prema međunarodnim akterima.

„Prema SAD osećaju mržnju, strah i prezir, prema Velikoj Britaniji ravnodušnost, poštovanje, pomešano sa mržnjom. Kada je u pitanju Rusija, glavna osećanja su ljubav, divljenje i poštovanje, manje ravnodušnost. Kada je u pitanju Kina, isto“, navodi Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja.

Paradigma "braća Rusi" u našem mentalitetu veoma dugo postoji. Razlog za to nije samo televizija koja obrazuje javno mnjenje već i niz alternativnih kanala i podkasta, tvrde sociolozi.

„Tamo imate masu analiza koje zaista govore navijački za Rusiju. Toliko je to ubedljivo. Ali nije to samo stvar medija i izveštavanja. To je i stvar tradicije“, objašnjava sociolog Ivan Šijaković.

Kao i genetske bliskosti koja je stara više od 7.000 godina, navode sociolozi. Ipak, negativni sentiment prema Sjedinjenim Američkim Državama ili Velikoj Britaniji i Nemačkoj gotovo nikada neće izbledeti - on je novijeg datuma, a u javnosti preovladava od 90-ih i bombardovanja.

„Na svojoj koži ljudi su osetili. Nije bilo lako bombardovati, čekati i strepeti 86 dana da li će vas pogoditi raketa i slično. To je već novijeg datuma i teško će se ispraviti“, smatra Šijaković.

Uverenja su teško promenljiva, pa iako podaci pokazuju da u Srbiju najviše ulažu Evropska unija i SAD, i dalje se kao najveći prijatelji vide Rusija i Kina.

Možda baš zato sve više pada podrška članstvu Srbije u Evropskoj uniji, pa tek svaki četvrti ispitanik zna u kojoj fazi integracija je Srbija.