Kakvu bi štetu naneo zemljotres u Srbiji: Magnituda potresa i čvrstina gradnje presudni

Građani Srbije i danas su osetili zemljotres. Iako je uvek neprijatno, strah je veći dok su slike iz Turske i Sirije još uvek sveže i dramatične.

Jučerašnji zemljotres u Rumuniji najviše se osetio u istočnom delu Srbije, ali u Beogradu. Ovih dana ljudi su panično objavljivali da su osetili zemljotres, što je mala verovatnoća da je tako.

„Ovo što su bili zabeleženi zemljotresi, što možemo da vidimo na sajtu RSZ, to su zemljotresi malih amplituda, oni su se dogodili na području Kraljeva, Bujanovca i u dolini Zapadne Morave, međutim oni su bili oko 2, 2 i 3, što ljudi ne mogu da osete, to samo instrumenti mogu da zabeleže“, objašnjava seizmolog Ana Mladenović.  

Strah budi još jedno pitanje, može li Srbija da kontroliše svoju seizmičnost i ima li razloga za brigu kada je ovo područje u pitanju?

„Nema razloga za brigu zato što Srbija nije preterano seizmički aktivna. Kod nas se dešavaju zemljotresi magnitude maksimum do 6. Najjači instrumentalno zabeležen je magnitude 5,9. On je bio na Kopaoniku 1980. godine, tako da mi praktično nikada u Srbiji nismo zabeleželi jači zemljotres. Znamo iz istorijskih podataka da je na području Svilajnca bio zemljotres 6,1, ali to je na osnovu nekih drugih pokazatelja, pa zbog toga ne smatramo da je to baš moguće da se sada desi, ali recimo tu negde do 6,0 bi bio maksimum maksimuma. Nikada ne bismo očekivali veći zemljotres“, ističe Mladenović.  

Mnoge zgrade su se samo sravnale sa zemljom. Prizori iz Turske nameću drugo važno pitanje -pitanje kvaliteta i kontrole gradnje.

Poznavaoci tvrde da objekat koji je izgrađen po svim pravilima može biti oštećen dejstvom zemljotresa, ali da se ne sme srušiti.

„Postoji bojazan da recimo u toku 90-ih kada je eskalirala divlja gradnja i kada nije bilo toliko kontorole da se uradilo nešto što bi možda se u ovim situacijama urušilo i što predstavlja opasnost za stanare i okolinu. To ne možemo sada utvrditi, to znaju ovi što su gradili, ali ja tvrdim da se kod nas solidno gradi, solidno kotroliše i da nema opasnost da se desi ono što se desilo u Turskoj i Siriji. Ono što se tamo desilo, da se složi kao kula od karata, to je nešto što je izvedeno u velikoj razlici u odnosu na propise“, naglašava profesor Arhitektonskog fakulteta Ivan Rašković.

Ovakva iskustva zemljotresa su jako bitna i utiču na trendove u gradnji. Teške situacije prilika su i da se nešto novo nauči.

Najbitnije je da je kontrola jasna i da projektanti moraju da budu licencirani građevinski inženjeri, a svaki projekat da prolazi nezavisnu kontrolu.

Izvođači treba da imaju adekvatne reference, a izvođenje mora da bude pod stručnim nadzorom.