Iz stana u centru Niša, preko mosta, do pijace u blizini tvrđave - svakog sedmog maja, Miloje Ilić ide putem sa kog se njegova trudna ćerka nije vratila. Tog prepodneva 1999. godine, Ljiljana je krenula sa svojom svekrvom po prve trešnje.
"I ona i svekrva su bile raspoložene i vesele, da kažem, tako je bar svekrva pričala. Bilo im je drago da se slažu svekrva i snaja, još idu skupa na pijac. Međutim, tu, u prvoj ulici levo, ulica Anete Andrejević kad su skrenule, čule su zvuke, čule su sve", priča za UNU otac stradale trudnice Miloje Ilić.
Odjeknule su eksplozije. Kasetna bomba koja ju je pogodila u vrat bila je fatalna.
"Nije se mučila i možda je to u svemu tome i nešto dobro, ako uopšte može da se kaže dobro", uplakano se priseća Miloje Ilić.
Imala je dvadeset šest godina i za dva meseca trebalo je da rodi devojčicu. Kada je NATO agresija počela, sklonila se na selo, ali je tog dana došla u Niš zbog redovnog pregleda u trudnoći.
U ulici blizu pijace ostali su svi njeni snovi i planovi.
"Tek pri kraju te ulice, ja sam kasnije video, da je možda, tu je bio zid i da su one izašle iza zida...iza ugla. Međutim, to su kasetne bombe koje su bile u vazduhu, koje su uništavala ljudstvo, bez obzira da li je iza ugla ili ne", kaže Ilić.
Sasvim obična ulica za sve druge, za porodicu Ilić je najtužnije mesto u Nišu. Godinama unazad 7. maja dolaze do mesta njenog stradanja, sklanjaju izraslu travu, pale sveće i donose buket cveća.
"Imala je ona neku vrednost, ona je izabrala humani poziv, međutim, ona je nehumano stradala. Ona je bila četvrta godina, student medicine, volela je taj poziv, da pomaže ljudima, ali njoj nije moglo da se pomogne."
Ulica nedaleko odatle nosi Ljiljanino ime. Spaja se sa Šumatovačkom u kojoj je stradalo najviše ljudi. Sve pred očima Marka Smiljkovića koji danas stoji na istom mestu kao tog 7. maja u 11:20.
"Čuo sam avione i video sam neke žute kišobrančiće. U istom trenutku je eksplodirala prva bomba u dvorištu Univerziteta, ja sam tad ukapirao da su to bombe i praktično sam, što bi naš srpski narod rekao, pretekao. Odmah sam, s obzirom na to da tu živim, krenuo da trčim prema ulici Aneta Andrejević, misleći da su moji, pošto mi je pre nekoliko dana umro otac, da su oni u dvorištu s nekim gostima, i onda kad sam ušao u ulicu, video sam potpuni horor. Tu je bilo mnogo krvi, ljudi su bili po ulici, jednostavno, gledao sam da li je neko živ i da nema dece", objašnjava za UNU novinar Marko Smiljković.
Ranjenima je bilo teško pomoći jer je istovremeno gađan i Klinički centar. Delovi kasetnih bombi eksplodirali su pored zgrade Banovine, glavne pijace, Niške tvrđave i obližnjeg zdravstvenog centra. NATO cilj navodno je bio vojni aerodrom.
"Solana, general Klark i ovi glasnogovornici NATO pakta su govorili da je došlo do tehničke greške, drugi su govorili da je došlo do kvara na oružju, treći su govorili da je verovatno pilot promašio. To su bili holandski F-16 avioni. Holandija je odmah nakon toga zabranila upotrebu njihovih aviona i bombardovanja kasetnim bombama. Tek 2010. godine je doneta Rezolucija u Oslu koja je bila pokušaj da se zabrani upotreba jer je humanost ovde povređena. Članom 51 Ženevske konvencije i drugih to je zabranjeno, naročito nad civilima", objašnjava za UNU istoričar Vladimir Jovanović.
Samo pet dana kasnije, Niš je ponovo bio na udaru. Kasetne bombe bačene su na stambeno naselje Duvanište. Ranjeno je 11 ljudi, ali srećom, poginulih nije bilo.
Tokom 78 dana NATO agresije, Niš je često bio bez struje, pretrpeo je velika infrastrukturna oštećenja, a brojne saobraćajnice bile su privremeno neupotrebljive.
Sedmi maj 1999. godine Nišlije pamte kao trenutak najvećeg stradanja i razaranja u novijoj istoriji.
Dvadeset sedam godina kasnije, u gradu su i dalje vidljivi ostaci gelera, a u glavama mnogih preživelih još se čuju odjeci kasetnih bombi. Zato grad na Nišavi, kao jedan od najteže pogođenih, ostaje mesto najtužnijih i najtragičnijih priča iz vremena NATO agresije.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.
