"Mi na kraju samo zbrajamo žrtve": UNA je pitala da li ima načina da se spreči femicid

Muškarac B. R, koji je od ranije poznat policiji i više puta prijavljivan zbog nasilja u porodici, ubio je svoju bivšu ženu i njenu majku, kada im je upao u porodični dom u selu u selu Rakovac kod Beočina. Dok traje istraga, mi postavljamo pitanje - da li je mera zabrane prilaska samo slovo na papiru i da li bi izmene zakona izmenile i ishod?

Posle počinjenog zločina, muškarac je pozvao policiju i sačekao hapšenje, i to kada je oduzeo život bivšoj tašti i supruzi - ženi koja je preduzela apsolutno sve da se zaštiti, sve što je u zakonskim okvirima moguće.

"Ovaj  slučaj pokazuje da se radilo o nasilju koje se ponavljalo, ta žena je uradila sve što je trebalo da uradi - ona se razvela, prijavila nasilje, taj muškarac je dobio uslovnu  kaznu. Sada vidimo naknadno da taj čovek nije bio za uslovnu, već i druge mere poput obaveznog lečenja zatvorenog tipa", ističe za UNU Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra.  

"Takve ljude treba na neki način imati pod kontrolom kad izađu iz pritvora ili kad im istekne zabrana prilaska. Sud nikada ženu ne obavesti kada će on izaći iz tog pritvora, što mislim da bi bila ozbiljna obaveza, jer ona mora da zna šta će kada se on pojavi na vratima", ističe za UNU koordinatorka Sigurne kuće Vesna Stanojević.  

Policija podnosi prijavu tužilaštvu za meru zabrane prilaska, a iskustva koliko je ta mera efektna su različita, kaže Nada koja je prošla kroz takvo iskustvo.

"U mom slučaju nije bilo da se pojavljuje ili pokušava bilo šta, jedino preko trećih lica je pretio što sam pokušala da prijavim, ali oni to jednostavno ne uzimaju u obzir kao pretnju. Ako vidiš nasilnika ili ako ti priđe moraš u tom momentu da zoveš policiju da prijaviš, a u tom momentu zapravo već može da bude stvarno kasno", kaže žrtva nasilja Nada Grujičić.

Izašao iz zatvora prošle godine, pa ubio bivšu ženu i njenu majku: Određen pritvor muškarcu iz Rakovca

"Vi mere zabrane komunikacije prilaska osobi možete da donesete onda kada procenite da je to osoba na koju takva mera deluje", smatra Ignjatović.  

I to je preventivna mera koja predstavlja kratak rok tokom kog nastupa sistem koji treba da razmotri situaciju i reaguje.

"Da uzmu u obzir šta je realnost te porodice i šta su strahovi te žene, pitanje je da li su je pozvali i pitali - dobro, a šta je on u stanju da uradi", kaže Ignjatović, dok Vesna Stanojević dodaje: 

"Mi samo na kraju zbrajamo žrtve, a ništa u međuvremenu ne uradimo da do tih žrtava ne dođe".

Teški zločin u Kruševcu: Muškarac pucao u ljubavnicu, ubio ženu pa izvršio samoubistvo

Zato na pitanje da li bi uvođenje femicida kao zasebnog krivičnog dela u zakon, zapravo promenilo ishod, sagovornice su podeljene, jer smatraju da treba reagovati ranije, a ne samo odgovarati za zločin oštrije.

"Da bismo sprečili da se desi femicid, to je da sednemo i razmatramo slučajeve koji su se već desili, da vidimo barem dve kategorije - prijavljeno nasilje: da li je sistem i gde pogrešio; i  neprijavljeno nasilje: zašto žene ne prijave nasilje koje je toliko opasno", poručuje Ignjatović.  

Prevencija femicida, zločina u kome je glavni motiv mržnja izazvana polom, uključuje menjanje svesti društva prvenstveno kroz edukaciju mladih o partnerskim odnosima. Osim toga, rešenje se vidi i u uočavanju koji deo sistema podrške žrtvama zakazuje, bilo da je policija, sudstvo, socijalna služba ili svi mi...

Razmislite i o tome kada sledeći put čujete sličnu priču iz komšiluka.

Srpski državljanin ubio bivšu ženu na pijaci u Nemačkoj