Moguće, ali teško dokazivo: Stručnjaci o sumnjama da je Đokovićev PCR test falsifikovan

Učešće Novaka Đokovića na Australian Openu i dalje je predmet pravne, političke i epidemiološke kontroverze u celom svetu. 

Dok se čeka odluka australijskog ministra za imigracije Aleksa Houka, hoće li Đoković ipak biti deportovan u Srbiju, otkrilo se da je teniser u vizi pogrešno naveo da nije putovao u inostranstvo pre dolaska u Australiju i da je kršio mere karantina i odlazio na javna događanja dok je bio zaražen. U dva dana nakon što je dobio nalaz da je pozitivan na SARS-coV-2, Đoković je najmanje dva puta bio na javnim događajima u prisustvu mnoštva ljudi, pri čemu niko nije poštovao zaštitne mere držanja razmaka, niti nošenja maski. Fotografije s događaja objavljivao je i sam Đoković na svojim profilima na društvenim mrežama.

Najgoru sumnju, međutim, baca tekst uglednog nemačkog lista Spiegel, odnosno, opsežna analiza problema s Đokovićevom PCR potvrdom koju su proveli njihovi saradnici. Informacije je proširio i Ben Rotenberg, saradnik The New York Timesa, a zatim i Sky News, Forbes, BBC i Daily Mail.

Pošto Đoković sam nikako nije mogao da falsifikuje nalaz Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", taj deo priče baca senku na važnu državnu instituciju, odnosno sumnju da je neko pomogao Đokoviću da se domogne željenog turnira, a da se ne vakciniše. 

Vakcinisanje je obavezno za sve strane državljane koji dolaze na australijsko tlo, osim ako nemaju potvrdu o medicinskom izuzeću, koju je Đoković dobio na račun "preležanog" kovida-19.

Prema objavi nemačkog lista, u dokumentaciji Zavoda za javno zdravlje Srbije piše da je Đoković 16. decembra u 13:05 odradio PCR test, koji je sedam sati kasnije pokazao pozitivan rezultat. No, Spiegel piše da je neobično što je taj rezultat u digitalnoj verziji zaveden tek 26. decembra u 14:21. Nemački list navodi da se digitalna oznaka obično unosi samo nekoliko minuta nakon što stignu rezultati odrađenog testa.

Đokovićevi advokati, piše Spiegel, pokazali su dva testa - pozitivni test iz 16. decembra i negativni test iz 22. decembra; oba su bila potrebna za dobijanje vize. Negativni je test napravljen je 22. decembra i već tad je označen digitalnom oznakom.

Spiegel je problem uočio kad je skenirao QR kod s potvrde o pozitivnom testu od 16. decembra koja je pokazana javnosti. U ponedeljak je skeniranje pokazalo da je taj test negativan, što pobija Đokovićeve tvrdnje o tome da je 16. decembra bio zaražen, a samo par sati kasnije kod je ponovno skeniran a rezultat je bio pozitivan. 

Napomenimo da su analizu obavili IT eksperti koji rade za list i da su našli još neke sumnjive detalje. 

U sistemu testiranja u Srbiji svaki test dobija identifikacijski kod. Broj Đokovićevog pozitivnog testa, navodno uzetog 16. decembra je 7371999, dok je identifikacijski broj negativnog testa, navodno uzetog 22. decembra, za 50 hiljada manji.

Nemački IT stručnjaci tvrde da je negativan test urađen pre pozitivnog i unesen je u bazu, a ne obrnuto, kako tvrde Đokovićev advokatski tim i srpsko Ministarstvo zdravlja.

Posledice pisanja svetskih medija po reputaciju Instituta "Batut" i državu Srbiju, nisu mnogo zabrinule političko vođstvo ustanove, ni političke lidere zemlje. 

Premijerka Srbije Ana Brnabić, oglasila se u sredu, ali se osvrnula samo na Đokovićevo očigledno kršenje pravila karantina. Ali ni to za nju nije očito. 

"U slučaju da se utvrdi da je Đoković prekršio pravila o izolaciji koja važe u Srbiji, biću primorana da se konsultujem sa relevantnim organima vlasti i medicinskim radnicima koji su zaduženi za sprovođenje ovih propisa”, kazala je predsednica Vlade Srbije.

Ekipa Une preduhitrila je predsednicu Vlade, u pokušaju da saznamo da li je najbolji svetski teniser prekršio Krivični zakonik i Zakon o širenju zaraznih bolesti i da li će biti sankcionisan i u našoj zemlji. Ali smo ubrzo shvatili da svi izbjegavaju odgovor, pravdaju Novaka Đokovića ili se prave da ništa nisu videli. 

Nataša Tušić, portparolka Instituta za javno zdarvlje Srbije "Dr Milan Jovanovic Batut", za Unu je kratko prokomentarisala da neće biti izjava za medije, samo zvaničnog saopštenja.

Na pitanje da li će saopštenje pustiti u toku dana, kada ceo svet očekuje neki odgovor napadnutih srpskih institucija i Novaka Đokovića, Tušić je izjavila: "Ne zavisi samo od nas".

Da odjednom ne zavisi ni od Kriznog štaba, bilo nam je jasno kada se niko od članova medicinskog dela nije javljao na pozive. Bivši direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije dr. Mijomir Pelemiš za Unu kaže da ne zna koja se institucija bavi kontrolom zaraženih osoba.

"Ja sam kliničar, u Kriznom štabu imam ulogu ispred klinike. Neću da komentarišem nešto što ne znam, sad svi izigravaju Napoleona", poručio je dr. Pelemiš.

Iako je Uredba o merama za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti jasna, posebno u članu 53 gde piše da će se novčanom kaznom u iznosu od 20.000 do 50.000 dinara kazniti fizičko lice (stav 7) "ako je obolelo od zarazne bolesti, odnosno ako je nosilac uzročnika zarazne bolesti a ne pridržava se određenih mera i uputstava zdravstvene ustanove, odnosno naloga doktora medicine, naročito u pogledu sprečavanja širenja zarazne bolesti", aktivista za ljudska prava Milan Antonijević kaže da u Đokovićevom slučaju nema elemenata krivičnog dela.

"Nema jasnih pravila, tako da sumnjam da će neki tužilac da donese takvu odluku. Postoji jedino pravilo za ugostitelje koji uslužuju građane bez kovid propusnica posle 20 sati. Ne verujem da će sanitarna inspekcija Ministarstva zdravlja ili Komunalna milicija da idu po kućama i konferencijama da proveravaju da li neko nosi masku i da li je zarazan, kaže Antonijević, izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo Srbija.

Član 2 Uredbe o merama, ipak, ne može biti jasniji, a za Đokovića niko ne mora da ide po kućama, jer se on sam javno pokazivao puna dva dana za vreme infekcije koronavirusom.  

"Izuzetno od stava 1. ovog člana, lica kod kojih je testiranjem utvrđeno prisustvo virusa SARS-CoV-2, a kod kojih nije utvrđeno prisustvo nijednog simptoma ili znaka zarazne bolesti COVID-19, upućuju se, u skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti (u daljem tekstu: Zakon), u kućnu izolaciju sa zdravstvenim nadzorom na akutno respiratorno oboljenje izazvano virusom SARS-CoV-2 u trajanju od 14 dana, nakon čega se javljaju na pregled lekara primarne zdravstvene zaštite (COVID ambulante) u domu zdravlja u mestu prebivališta, odnosno boravišta. Kontrolu pridržavanja mere kućne izolacije iz st. 4. i 5. ovog člana vrši organ državne uprave nadležan za unutrašnje poslove, na osnovu podataka koje dostavlja ustanova koja je izvršila testiranje, stoji u uredbi. 

Što se toče Spiegelovih sumnji, programer Marko Jovanović za Unu objašnjava da timestamp u URL ne označava vreme kada je test urađen, već kada je skinut.

"QR kodovi naših PCR testova sadrže link ka sajtu ws.rfzo.rs (koji se redirektuje na sajt pcr.euprava.gov.rs), gde je poslednji deo tog linka označen kao "cqcode" parametar, očigledno sadrži kod koji ga povezuje sa konkretnim testom. Taj kod počinje sa datumom u UNIX formatu koji ne odgovara vremenu uzimanja uzorka ili izdavanja rezultata, već vremenu generisanja potvrde", objašnjava sagovornik Une.

On dodaje da ID potvrde sadrže redni broj potvrde, a da bi se on po logici morao uvećavati kako vreme prolazi: "Noviji test mora imati veći ID broj od starijeg".

Slučaj je komentirao i Marko Rakar, hrvatski savetnik na području informatičkih sastava i korišćenja finansijske forenzike u identificiranju zloupotreba. On tvrdi da je informatičko manipulisanje PCR testovima itekako moguće. 

"No, takvu je manipulaciju teško dokazati bez uvida u bazu podataka. Naravno da je moguće lažirati rezultate PCR testa i to na više različitih razina. U ovom konkretnom slučaju, ako je doista postojao negativni PCR test odgovarajućeg datuma, sve što je bilo potrebno je ručno promeniti zapis u bazi podataka gde se rezultati takvog testa evidentiraju. Takav zaključak je konzistentan s informacijom da se prilikom provere u početku pojavljivao negativan rezultat, a naknadno da je preinačen u pozitivan. Pristup bazi podataka ima informatička služba koja održava takav sastav, te nije teško zamisliti da je po instrukciji taj zapis promenjen. Forenzičkom analizom pristupa serveru moglo bi se to i dokazati, no pretpostavka je puni pristup serveru na kojem se ti podaci nalaze", kazao je Rakar.

PCR testove rade mikrobiolozi, ali niko od stručnjaka nije bio raspoložen da govori javno. 

Međutim, mikrobiolozi i molekularni biolozi složni su da je praktično nemoguće dokazati manipulaciju PCR testom, jer se iz izolata RNA virusa samo retko može izdvojiti DNA osobe od koje je bris uzet. 

"Drugim rečima, ako je neko hteo da falsifikuje nalaz, on je uz njega mogao da sačuva bilo čiji izolat. Postavlja se pitanje ko bi išao tako daleko u forenziku ovog slučaja da traži Đokovićev DNA", kažu stručnjaci s kojima smo razgovarali. 

Izvesno je, dakle, jedino to da najteži deo optužbi i ne mora biti raščišćen do kraja, jer su već dokazane stvari dovoljno loše po Novaka Đokovića i vlasti u Srbiji, koje su trebale da ga tretiraju kao i svakog drugog građanina ove zemlje. 

Nakon što se otkrilo da je Đoković zaražen hodao po javnim događajima, očekuje se da neko objasni ko je odgovoran za takvo ponašanje u zemlji u kojoj je samo danas identifikovano 12.877 osoba.

Nepostupanje po zdravstvenim propisima za vreme epidemije

Član 248

Ko za vreme epidemije kakve opasne zarazne bolesti ne postupa po propisima, odlukama ili naredbama kojima se određuju mere za njeno suzbijanje ili sprečavanje,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

Prenošenje zarazne bolesti

Član 249

Ko ne postupa po propisima, odlukama ili naredbama za suzbijanje ili sprečavanje zaraznih bolesti, pa usled toga dođe do prenošenja zarazne bolesti,
kazniće se zatvorom do tri godine.