Može li se ući u trag ko ide na bolovanje, da bi završio privatne obaveze: Odustvo od mesec dana, a onda komisija

Dosta polemike, tokom leta, izazvala je ideja da se bolovanje, pre odlaska na komisiju, skrati na dve nedelje. Burne reakcije u javnosti naterale su Ministarstvo zdravlja na kompromis, da najduže odsustvo sa posla zbog bolesti može da traje mesec dana. 

Hoće li najavljene izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju sprečiti zloupotrebe?

Ko je došao do lekara jer je stvarno bolestan, a ko jer mu fale dani da završi svoje privatne obaveze? Sumnjičavi stav resorne ministarke kako "najveći broj pacijenata naprasno ozdravi baš 58. dana od otvaranja bolovanja", pogodio je mnoge jer su obeleženi kao foliranti. 

Za ponuđeni kompromis, sindikati kažu da će napraviti kolaps u zdravstvu, ali da ništa neće promeniti.

"Ako je bilo lažnih bolovanja, ovo apsolutno neće sprečiti ta lažna bolovanja. I to samo govori da zakonodavac donosi zakone kabinetski i ne zna kakva je praksa. Ako neko hoće, pa on će ga koristiti 29 dana, prekinuće ga i radiće pet dana i ponovo otići na to bolovanje", smatra Ranka Savić iz Asocijacije samostalnih i nezavisnih sindikata.

Prema predlogu izmena zakona, koji će verovatno biti i usvojen:

1. Pacijent odlazi do lekara opšte prakse koji mu može otvoriti bolovanje do 30 dana
2. Nakon isteka roka od 30 dana ili se zaključuje bolovanje ili se ide na lekarsku komisiju
3. Proveravaće se pacijenti koji često odlaze na bolovanja, ali i ko su lekari koji im odobravaju odsustva s posla

Upravo to poslednje, kažu poslodavci, dešavalo se često, pa su izabrani lekari utvrđivali sprečenost za rad mimo preporuka, kao i bez odgovarajuće propratne dokumentacije o obavljenim pregledima. Prosečno, u 2022. radnici u Srbiji bili su na bolovanju 77 dana.

Šta donose nove izmene u pravu na bolovanje: Poslodavci zadovoljni, ali za bolesnike još teže

"Na osnovu nekih naših razgovora, sa našim članovima, dešavalo se baš simptomatično, u isto vreme, u toku godine, neki ljudi odlaze na bolovanje, uglavnom kada su sezonski radovi, u smislu poljoprivrede. Dešavalo se i sad u sezoni letnje, turističke, da neki ugostiteljski radnici uzmu bolovanje, pa se ispostavi, na kraju, da nisu bolesni", objašnjava Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije. 

U Uniji poslodavaca misle da je još rano donositi zaključke hoće li izmene zakona doneti poboljšanja. Ipak, podsećaju da su 2019, kada je važio isti propis od maksimalnih 30 dana bolovanja, poslodavci za trećinu povećali broj zahteva za kontrolu bolovanja u odnosu na 2018.