Oko dve trećine mesta za upis brucoša su budžetska, dok jedna trećina otpada na mesta za samofinanasirajuće studente
Za akademsku 2023./2024. godinu predloženo je da kvote za upis brucoša budu slične kao i prethodnih godina, pa će na osnovne akademske studije ove godine moći da se upišu ukupno 15.193 brucoša, izjavio je rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić.
U izjavi novinarima posle sednice Senata Univerziteta u Beogradu, rektor je rekao da će za taj broj studenata prve godine osnovnih i integrisanih studija biti raspisano 99 studijskih programa na 31 fakultetu.
Rektor je istakao da je planirano da se od ukupnog broja studenata koji upisuju prvu godinu studija na Univerzitetu u Beogadu, iz budžeta finasira 9.743, a za samofinasiranje u planu je 5.450 mesta.
"Otprilike dve trećine su budžetska mesta, a jedna trećina mesta je za samofinanasirajuće studente. Veliki je raspon različitih studijskih programa, pojedini fakulteti imaju samo po jedan studijski program, neki po tri, pet, pa i 10. Postoji široka lepeza društvenih, tehničkih, humanističkih nauka za koje će budući brucoši moći da se opredele", rekao je Đokić.
Rektor je naveo je da nije raspravljano o visini školarina na današnjoj sednici, jer nisu svi fakulteti održali sednice Saveta i doneli odluku o visini školarine.
"Senat Univerziiteta nije nadležan za donošenje bilo kakvih odluka za visinu školarine na pojedinačnim visokoškolskim ustanovama, tako da one to donose same na svojim sednicama. Verovatno će neki fakulteti podići školarine, a neki ostati na nivou od prošle godine, ali još nemamo potpunu informaciju", rekao je Đokić.
Rektor je tokom sednice Senata naveo da je predviđeni broj za kandidate za upis na master akademske studije za 2023/2024. godinu ukupno 9.548 mesta, od čega je 3.985 mesta predviđeno da se finasira iz budžeta, 5.243 mesta su samofinasirajuća.
Prema njegovim rečima, za osnovne strukovne studije predviđeno je 70 mesta i sva mesta su samofinasirajuća.Đokić kaže da je za specijalističke akademske studije za 2023/2024. godinu predviđeno 279 mesta, dok je za specijalističke strukovne studije predviđeno ukupno 125 mesta.
Jedan broj fakulteta Univerziteta u Beogradu doneo je odluke o povećanju školarina, koje su po poznatim podacima za sada, povećane od devet pa sve do 46,8 odsto, koliko je školarinu za studente osnovnih studija povećao Mašinski fakultet. Dekani pojednih fakulteta i predstavnici studenata u izjavama medijima posle sednice Senata Univerziteta u Beogradu objasnili su šta su razlozi povećanja cena školarina.
Dekan Biološkog fakulteta prof. dr Ljubiša Stanisavljević kazao je da su upisne kvote na tom fakultetu za buduće brucoše iste kao i prošle godine.
"Što se tiče školarinea, povećane su za 10 odsto. Moram da napomenem da je to povećanje bilo minimalno, imajući u vidu da Biološki fakultet u poslednjih 14 godina nije povećavao školarine", rekao je je Stanisavljević. Kako je naveo, školarine na Biološkom su i sada na donjoj lestvici školarina fakulteta na UB.
"Bile su 90.000 dinara za osnovne akademske studije, a sada će biti 100.000 godišnje. Na specijalističim studijama su bile 100.000, sada će biti 110.000, a na doktorskim je bilo 110.000, sada je 120.000", pojasnio je dekan.
Dekan Fakulteta organizacionih nauka prof. dr Milan Martić kazao je da je taj fakultet predložio blago povećanje kvote za 40 mesta na teret budžeta, te da se nada da će to država odobriti, imajući u vidu interesovanje studenata za upis na osnovne akademske studije. Dodao je da su na ostalim nivoima kvote za upis iste kao i prošle godine.
"Što se tiče školarina, imajući u vidu stopu inflacije, predložena je korekcija cena za 9,2 odsto na FON-u za osnovne studije, na specijalističkim akademskim studijama nema promene, a na master, zavisno od programa, od šest do osam odsto je predlog za povećanje školarine, Na doktorskim studijama planirano je povećanje takođe od šest odsto", kazao je Martić.
Dekan Ekonomskog fakulteta prof. dr Žaklina Stojanović rekla je da kvote za upis ove akademske godine nisu menjali, jer taj fakultet spada u jedan od onih koji imaju najveću upisnu kvotu kada je reč o broju stidenata koji se finansiraju iz budžeta.
Kako je navela, jedna trećina studenata koji će se upisati na Ekonomski fakultet pretpreće posledice povećanja školarine i snositi deo ukupnog povećanja cena.
"Ekonomski fakultet u Beogradu ima odredbu koja je definisana odlukom Saveta da se školarine usklađuju sa stopom inflacije. Ove godine smo, imajući u vidu težinu situacije u kojoj se nalazimo, taj procenat ipak prilagodili na način da se odnos između tereta koji preuzima student i njegova porodica i Ekonomski fakultet podeli na dva prema jedan i povećanje školarina je za 9,1 odsto", rekla je Stojanović.
Studentski parlament Univerziteta u Beogradu doneo je odluku da sprovede anketu o upisnim kvotama i o školarini, izjavila je Ana Ćurić ispred Studenstkog parlamenta.
"Fokus je bio na školarinama i za sada su to uglavnom povećanja od 10 do 15 odsto za fakultete za koje imamo prikupljene podatke. Za sada školarina je najviše podnuta na Mašinskom fakultetu za 46,8 odsto, ali i sa tim povećanjem imaju cenu školarine koja nije najviša na Univerzitetu", rekla je Ćurić.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.