Da li je snimak iživljavanja srednjoškolaca nad profesorkom u Tehničkoj školi u Trsteniku novi je znak našeg moralnog posrnuća ili samo izolovani incident?
Šta je uzrokovalo da nasilje učenika prema prosvetnim radnicima u današnje vreme ne bude retkost i dalje je pitanje na koje niko ne može da da tačan odgovor. Najnoviji slučaj neće proći nekažnjeno, ali ostaje pitanje da li time stajemo na put problemu…
Snimak iživljavanja srednjoškolaca nad profesorkom u Tehničkoj školi u Trsteniku novi je znak upozorenja na stazi našeg moralnog posrnuća ili samo izolovani incident?
U školi kažu da su obavešteni nadležni organi i roditelji učenika, kao i da je protiv trojice đaka pokrenut disciplinski postupak.
"Preduzeli smo sve zakonske mere, obavestili smo sve ustanove koje je trebalo, školsku upravu. Pokrenuo sam vaspitno-disciplinski postupak i kada se utvrde sve činjenice i učenici će biti kažnjeni određenom disciplinskom merom", saopštio je direktor Tehničke škole u Trsteniku Milan Glidžić.
Na žalost, nasilje nad prosvetnim radnicima ponavlja se iz godine u godinu. Prošle je u Smederevskoj Palanci učenica posekla nožem nastavnicu, 2020. u Boru professor je zadobio lakše povrede pošto ga je napao đak, a deceniju napada dopunjavaju slučajevi iz Beograda, Sremske Mitrovice, Niša, Sombora.
Jedan od razloga što deca ne prezaju ni od čega verovatno su – preblage kazne.
"Ovo jeste za strožu kaznu. Ukori su mere koje mi dajemo zbog velikog broja izostanaka, zakašnjavanja, opijanja na ekskurziji, tu se primenjuju takve mere ili smanjenje ocene iz vladanja, ali, znate kako, njima to smanji prosek, neznatno, i mislim da to nije prava kazna za takvu vrstu ponašanja", kaže za UNU Ana Dimitrijević iz Foruma beogradskih gimnazija.
Ovaj problem, zapravo je, prerastao školu i postao opštedruštveni. U poplavi rijalitija i jutjubera, dok im roditelji svakodnevno jure za pukim preživljavanjem, mlađe generacije su potpuno izgubile sistem vrednosti.
"Ni u školama, ni u drugim vaspitnim ustanovama se ne bavimo time. Ne olakšavamo im, nemaju ustaljene staze, ne nudimo im neke forme gde oni mogu da ispolje tu svoju potrebu za takmičenjem, za isticanjem...", objašnjava za UNU psiholog Dragana Sotirović.
I porodica i škola morale bi da postave jasne granice deci šta ona mogu, a šta ne, ali, kažu psiholozi, nikako uz fizičko nasilje – jer tada i deca postaju agresivna.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.