Nemet: Od suštinskog značaja to što svi hrišćani proslavljaju Uskrs istog datuma

Kardinal i beogradski nadbiskup Ladislav Nemet je danas tokom čitanja uskršnje poslanice naglasio da je od suštinskog značaja to što ove godine svi hrišćani proslavljaju Uskrs istog datuma jer se ove godine obeležava 1.700 godina od održavanja Nikejskog sabora.

Nemet je istakao da odluke Nikejskog sabora predstavljaju temelj svih hrišćanskih zajednica.

Počela je Strasna nedelja: Svaki dan ove sedmice ima svoju specifičnu temu i običaje

UNA na "Uskršnjem karnevalu": Duh dolazećeg praznika magično spojio decu, roditelje, bake i deke

"Taj sabor je, pored ostalog, doneo odluku o jedinstvenom datumu slavljenja Uskrsa, ali tokom istorije došlo je do razilaženja između zapadnog i istočnog računanja vremena u crkvenim krugovima, a kroz vekove ovaj jaz je produbljen još nekim ljudskim polu-istinama", rekao je on.

Prema njegovim rečima, vernici se sa pravom pitaju zbog čega se svake godine pomera datum proslave najvažnije hrišćanske svetkovine.

"Ove godine sve hrišćanske zajednice slave Uskrs istog datuma. Puno se razloga može naći za tumačenje zašto se ne slavi Uskrs istog datuma svake godine, a naposle kako to da se datumi kod Istočnih i Zapadnih hrišćana mnogo puta ne podudaraju. Većina ovih razloga su danas za nas nerazumljiva obrazloženja, koja ne utiču na srž ove svetkovine", rekao je kardinal Nemet.

On je naglasio da bi zajednička proslava bila moguća kada bi se postigao dogovor o jednom jedinstvenom datumu koji bi se ponavljao svake godine istog dana.

"Sveti otac Franja je, sledeći predloge Pape Pavla VI, Ivana Pavla II, Benedikta XVI, više puta naglašavao da je katolička crkva spremna da prihvati svaki zajednički datum za proslavu Uskrsa, jer važnost ove svetkovine nije u datumu, nego u njenom sadržaju", poručio je Nemet.

Kardinal je zatim citirao tekst apostola Jovana u kojem se govori da je uskrsnuće Isusa Hrista velik događaj koji ne mogu da ograniče ni vreme, niti prostor.

"I uveče toga istog dana, prvog u nedelji, dok su učenici u strahu od Židova bili zatvorili vrata, dođe Isus, stane u sredinu i reče im: 'Mir vama!'  To rekavši, pokaza im svoje ruke i bok. I obradovaše se učenici videvši Gospodina", pročitao je on.

Prema njegovim rečima, jednom realizovano uskrsnuće ne sputava konkretan datum, jer je datum proslave važan samo za ljude da bi se setili čudesnih božijih dela.

"Bez sećanja i slavlja Uskrsa mi bismo bili samo obična interesna grupa, nevladina organizacija, svetska korporacija. Jedanput Uskrs, uvek Uskrs. Uskrs je od tada stvarnost prisutna svugde gde se ljudi vole i praktikuju ljubav jedni prema drugima. Uskrs je tamo gde se i u tami greha i slabosti javlja tračak nade, optimizma i snage za promene", rekao je Nemet.

On je poručio da je Uskrs vidljiv u naporima svakog društva u nameri da stvori uslove pravednog saživota gde će se poštovati dostojanstvo svake osobe, temeljna prava svakog čoveka.

"To sve izvire iz činjenice da je Isus Hrist umro i uskrsnuo za svakog čoveka i celi stvoreni univerzum", istakao je kardinal.

Nemet je naglasio da Katolička crkva vekovima nalaže da se borba za pravdu i učestvovanje u preobražaju sveta u potpunosti ukazuju kao sastavni deo propovedanja Jevanđelja.

"Ova borba, međutim, ne vodi se ni oružjem, ni dronovima, niti kompjuterskim virusima ili sredstvima masovnog zastrašivanja ili dezinformacijom. Ova je borba u samom centru čoveka, u srcu svakog od nas. Ova borba se u hrišćanskoj tradiciji zove obraćenje. Ono zaista znači okrenuti se u drugom smeru, promeniti mišljenje, usmeriti se natrag ili povratiti se", rekao je on.

Kako je rekao, obraćenje je glavni zadatak svih hrišćana, i to uvek nanovo, sa potpunim predanjem i požrtvovano.  

"U vreme, kada od 2021. godine, u Katoličkoj crkvi slavimo sinodalni proces, koji usmerava prema većem učešću svih kršćana u životu crkve i društva u kojem živimo, obraćenje postaje glavni zadatak svih nas. Svi mi moramo preispitati svoje delovanje, svoje misli, svoj način govora", rekao je Nemet.

Bliži se Uskrs i kreću putovanja: MUP upozorio na tri stvari koje morate da proverite pre puta

Dodao je da nije neophodno da se svi upitaju da li svojim rečima, nastupom u javnosti, u porodici i na radnim mestima šire mir i ljubav uskrslog Isusa Hrista ili šire razdor, laž i prevaru i tako doprinose fizičkoj smrti Isusa.

"Naši gresi ponovo razapinju Isusa na krst. Veliki ruski pisac Dostojevski veličanstveno opisuje ljudsku narav u knjizi 'Braća Karamazovi', pokazujući da bismo mi ljudi bili sposobni ponovo osuditi i ubiti Isusa ako bi se on pojavio još jedanput među nama. To je naša ljudska narav, ali Bog je čoveka zamislio drugačijim: Isus Bogo-čovek svojim uskrsnućem pokazao je da ljudska narav može da se bori bez nasilja za dobro svih nas i da dobro na kraju uvek pobeđuje", naglasio je on.

Kardinal je poručio da je ljudima danas neophodna duhovna snaga koju je imalo više od 300 učesnika Nikejskog sabora kada su posle nekoliko nedelja rasprava uspeli da dođu do zajedničkog verovanja.

"Došli su do zajedničkog verovanja koje i danas ispovedamo u svim većim hrišćanskim crkvama. Delovanje i uspeh tih saborskih učesnika neka nam bude primer da bismo i mi bili spremni da više razgovaramo, vodimo dijalog, umesto da jedni druge blatimo, proglasimo neprijateljima, samo zato da bismo na kraju mi ispali bolji, savršeniji, bliži Bogu", rekao je on.

Nemet je rekao da je Isus pokazao ljudima da dobrom voljom i istrajnošću mogu uvek da grade bolje društvo, bolju crkvenu zajednicu, bolji život za sve.

"Svim hrišćanima i ljudima dobre volje želim blagoslovljene Uskršnje praznike. Hristos Vaskrse", poručio je Nemet.

Imaćete najlepša crvena jaja za Vaskrs: Trebaće vam samo tri sastojka iz kuhinje

Šta će nam pre trebati, kišobrani ili suncobrani? Otkrivamo kakvo nas vreme očekuje za Vaskrs