Nestabilan posao i nerešeno stambeno pitanje kao glavni ralozi 'bele kuge'

Gotovo svakodnevno u medijima možemo da pročitamo naslove poput: "Bela kuga nas ubija" ili "Za nekoliko decenija Srbi će nestati, ako nešto ne preduzmemo"…

Država je donela Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, i kako kažu, to je jedna od najvažnijih stimulativnih mera za populacionu politiku u Republici Srbiji. Zato pitamo – da li je zaista tako? Da li je ta pomoć dovoljna da se u korenu promene stvari i motivišu mladi?

Od 1. januara ove godine država uplaćuje 300.000 dinara za svako prvorođeno dete. Da li je to dovoljan motiv da se mladi stimulišu?

A od 2007. godine do danas, u Srbiji svake godine umre oko 30.000 ljudi više nego što se rodi. Država sprovodi mere populacione politike kako bi to promenila, ali prema rečima profesora demografije Petra Vasića, novčane mere nisu rešenje za taj problem.

"Dva problema sa kojima se najčešće suočavaju je – stabilan posao, ne toliko visina plate, i naravno nerešeno stambeno pitanje. U suštini, država bi mogla na tom polju da pomogne u toj tranziciji u odraslost. Odnosno, da učini da mladi zbog toga ne odlažu brak, ne odlažu roditeljstvo", kaže Vasić.

Iz Saveza samostalnih sindikata Beograda navode da su, pored stambenog pitanja, loši uslovi rada jedan od razloga pada broja stanovništva.

"Ne možete očekivati da će žena koja radi u Juri, ili nekoj od tih fabrika u kojima se radi sedam dana u nedelji, često i prekovremeno, da će ona da se odluči za porodicu, da rađa decu. Ko će da čuva i da brine o toj deci?", objašnjava predsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda Dragan Todorović.

Čini se mladi sa 20 i nešto godina o tome ni ne razmišljaju, jer većini deca danas iz različitih razloga nisu prioritet.