Nova tragedija na gradilištu uznemirila Srbiju: UNA pita - u kojoj meri se brine o zaštiti na radu?
Propisi su strogi, ali se u praksi nedovoljno primenjuju
Autor: Andrea Radovanović
14.05.2026. 20:00
Podeli:
Od poslednje pogibije radnika na gradilištu u Beogradu prošlo je samo mesec dana, a već se dogodila nova - stradao je radnik na stambenom objektu u naselju Kaluđerica.
On je propao kroz krovnu konstrukciju kuće nakon čega je na njega pala greda. Taj slučaj ponovo je pokrenuo pitanje - ko i u kojoj meri treba da brine o bezbednosti i zaštiti na radu?
Još jedna tragedija na gradilištu ne iznenađuje upućene. Iako su zakonski propisi kojima se reguliše bezbednost i zaštita na radu veoma strogi, u praksi se, kažu, nedovoljno primenjuju.
"Vi imate 100.000 privrednih subjekata i hiljade i hiljade gradlišta, a inspektora nema dovoljno i ne mogu da pokriju kontrolu svih tih privrednih faktora. I normalno, tu se od strane poslodavca svesno zaobilaze bezbednosne procedure", objašnjava za UNU Saša Torlaković iz Sindikata radnika građevinarstva.
Poslodavac je u obavezi da angažuje savetnika za bezbednost i zdravlje na radu koji bi trebalo da redovno proverava radno okruženje, procenjuje rizike, kontroliše i savetuje zaposlene.
Nikola Novotni koji više od 15 godina radi taj posao priznaje da su mu vrlo često ruke vezane.
"Investitori su oni koji žele da se njihov posao završi za najmanju moguću sumu, samim tim to utiče na izvoiđača koji da bi dobio posao ide sa sniženjem cena, a bezbednost i zdravlje na radu i mere i tehničke i organizacione nose solidan deo finansijskih sredstava koje onda ti izvođači izbacuju ili smanjuju i onda kada dođemo mi već pred svršen čin, malo šta može da se promeni", objašnjava savetnik za bezbednost i zdravlje na radu Nikola Novotni.
Za smrt ili povredu na radu često je odgovoran ljudski faktor, ističu sagovornici UNE. Zato je, opominju, najvažnije u svakom trenutku koristiti zaštitnu opremu.
"Postoje kolektivne obaveze, tj. kolektivne zaštite, zaštitne ograde, duž ivice krova, zaštitne mreže, ispod ili okolo radnog mesta, skele, rampe za stabilan pristup i lična zaštitna oprema", kaže Torlaković.
A na skelama i kranovima dešava se upravo suprotno. Savetnici primećuju da mnogi radnici bezbednosnu opremu koriste isključivo u njihovom prisustvu, a neretko konzumiraju i alkohol. Podizanje svesti među njima zato je prioritet.
"Trebalo bi već od predškolske ustanove, deci, kao što se govori o drugim oblastima, da se priče i o aspektu bezbednosti i zdravlja ljudi jer kada mi dođemo na gradilište tu su već formirani ljudi sa svojim stavovima. Jako teško mi uspemo da sprovedemo te mere u delo, s jedne strane ili da pretimo, a s druge strane da probamo da utičemo eto na tu njihovu svest da oni sami shvate da je njihov život pre svega u pitanju i njihovo zdravlje", ističe Novotni.
Zvanična statistika beleži oko 240 pogibija radnika na gradilištima u Srbiji u prethodnih pet godina. Upućeni su uvereni da će se, nažalost, taj broj povećavati ukoliko ne shvatimo da mere zaštite nisu formalnost, već život.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.
