Ustavni sud je ukinuo član zakona, usvojenog 2018., kojim je bilo predviđeno da svi objekti moraju da budu legalizovani za pet godina
U Beogradu u kome postoji oko 200.000 nelegalizovanih objekata, mogućnost prijavljivanja na struju i vodu iskoristilo je tek desetak odsto građana, odnosno njih oko 20.000.
Nakon što je Ustavni sud ukinuo zakon kojim je bilo predviđeno da svi objekti budu legalizovani do kraja ove godine, oni koji nisu rešili taj problem, a predali su dokumentaciju, i dalje čekaju. Zainteresovanost je bila velika, ali ne i efikasnost administracije.
U Kaluđerici je tek dvadesetak građana iskoristilo ovu mogućnost, piše RTS.
U Grockoj od 2006. godine ima 21.000 zahteva za legalizaciju, a rešeno je oko 7.000. Inače, u Beogradu na legalizaciju i dalje čeka oko 190.000 objekata.
“Ukupno je na celoj teritoriji opštine Grocka prijavljeno, odnosno podnet 1.901 zahtev do sada, a u Kaluđerici dosad imamo predatih 485 zahteva“, kaže Jordanka Markov iz Mesne zajednice Kaluđerica.
Koliko će se ljudi i u kom roku priključiti na mrežu, zavisi od toga da li postoji potrebna infrastuktura. Tamo gde je nema, tek je treba izgraditi. Priključivanje na vodovod i elektro-mrežu ne znači legalizaciju. Samo u Kaluđerici još nije legalizovano na hiljade kuća i stanova.
Građani iz Kaluđerice kažu da su počeli da legalizuju objekte kada su se za to stekli uslovi. Neki ni za tri decenije nisu uspeli.
Ustavni sud je još u novembru prošle godine ukinuo član zakona, usvojenog 2018., kojim je bilo predviđeno da svi objekti moraju da budu legalizovani za pet godina, tako da rokovi za legalizaciju više ne postoje.
"Nažalost, imamo više objekata nego pre pet godina, ne vidi se kraj tome. Ja apelujem i na državne organe, na sve, ili da ubrzaju ili da nađu neko rešenje da se to jednom konačno završi, da se tržište malo relaksira. Ljudi će kupovati takve nekretnine, jeste to određena roba s greškom, ali, znate, vi morate da kupite nešto, morate da živite negde – kupićete ono što možete, ne ono što morate“, navodi procenitelj Milić Đoković.
Prvi zakon o legalizaciji usvojen je 1997. godine. Potom ih je usvojeno još nekoliko, i od svakog se očekivalo da obezbedi da bespravne gradnje više ne bude. To se, nažalost, nije desilo tako da se od novog zakona očekuje da ponudi bolja rešenja.
S obzirom na to da su najavljeni izbori i da će do konstituisanja novog saziva i izbora nove vlade proći meseci, legalizacija će se obavljati po važećim propisima, koji nisu dali dobre rezultate.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.