OŠ 'Vladislav Ribnikar': Da li je još uvek rano za povratak u školsku rutinu?

Učenici i nastavnici Osnovne škole "Vladislav Ribnikar" u sredu bi trebalo da se vrate na nastavu.

Preporuka Ministarstva prosvete je da deca koja nisu spremna za povratak ostanu kod kuće, a roditelji individualno mogu da odluče kada će dete da pošalju u školu. Ipak, mnogima je nezamislivo da se u danima posle tragedije sve vrati u rutinu.

Srbija i školstvo od prošle nedelje više nisu isti. Otvorena vatra škole, na đake otvorila je Pandorinu kutiju sa milion pitanja. Jedno od njih je kada je dobar trenutak da se deca vrate u školu i da život nastave do tada, uobičajenim tokom?

"Hajde mi da se pozabavimo našom decom barem sedam dana, pa nek prođe sedam do deset dana, pa kome se bude vraćalo u škole nek se vraća. Zamislite da sad neko propituje matematiku u učionici pored koje je pucano. To je kontraproduktivno. Oni više nisu sposobni da pohađaju normalno nastavu. Do kraja školske godine ima šest nedelja. Neka se druže, neka čitaju knjige, neka se rasterete, neka prave predstave između sebe. Pa kad prođe raspust, 1. septembra će sve biti nadam se, daleko lakše i za njih i za nas", kaže roditelj Dušan Nedeljković.

Komemoracija nastradalima u OŠ 'Vladislav Ribnikar' u sredu u Skupštini grada

Iz školske Uprave nagoveštavaju da je bilo i zahteva o premeštanju iz Ribnikara. Odluka je kažu na roditeljima, ali psiholozi smatraju da to u ovom momentu nije dobro. Časovi će biti fleksibilni. Kažu da je odluka o vraćanju na nastavu doneta jer je mnogo roditelja pokazalo spremnost da sarađuje po pitanju podrške deci i vraćanju u učionice.

"Neće biti nastave u onom obliku - čas jedan, drugi, treći. Već, ukoliko deca osete potrebe da budu u školi sat vremena, dva sata, pola sata, tri sata - tako ćemo i raditi akcioni plan, za svako odeljenje posebno, za svaku grupu učenika. Moramo da razmišljamo o tome jer je uzrast različit - od osam do 16 godina", ističe načelnik školske Uprave Dragan Filipović.

A psiholozi kažu da je važno da neko bude uz decu, kao i da bi trebalo pronaći neka nova mesta okupljanja, možda u komšijskoj školi uz sitne zajedničke aktivnosti jer je povratak u rutinu nemoguć.

Zašto nas samo tragedije ujedinjuju?

"Nije uputno ni nužno da deca ostaju sama kod svojih kuća. Neka vrsta psihološke i pedagoške podrške je uputna. Ne žuriti sa odlukama je profesionalni apel i uzeti za ozbiljno traumu i traumatizaciju kroz koju su ova deca prošla", kaće psiholog Jelena Vukićević.

U Pandorinoj kutiji je i pitanje: Kakva su iskustva drugih zemalja nakon zločina? U Sjedinjenim državama se škole često ruše ili rekonstruišu. A na Savetu roditelja u Ribnikaru, roditelji su imali sličan zahtev. Tražili su da se škola potpuno rekonstruše i da se zidovi okreče u druge boje kako decu ništa ne bi podsećalo na tragični 3. maj.