Para za ekologiju ima, a problemi se ne rešavaju: Zagađenje u Srbiji svakim danom sve veće

Građane Srbije ne truju samo termoelektrane. To čine i oni sami, jer bacaju smeće gde stignu. 

U Srbiji ima više od 3.000 divljih deponija. Kada je očišćena trećina, na tih gotovo hiljadu deponija, ponovo je počelo nelegalno odlaganje otpada.

Navika, nesavesnost, neznanje? Do tog odgovora, ali i rešenja, pokušava da dođe Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj.

Masovnija reciklaža, kroz izgradnju infrastrukture, uvođenje depozitnog sistema za ambalažni otpad i usvajanje Programa razvoja cirkularne ekonomije, glavni su prioriteti za rešavanje ekoloških problema, koje će Savez zagovarati pred Vladom, cilju sprovođenja zelene agende.

"Jeste da je otpad nešto što je zaista gorući problem, sa jedne strane podigla se svest građana koji su počeli da primećuju otpad i kese na drveću i svuda oko nas, ali i dalje imaju problem da pogode kantu kada treba da bace đubre ili otpad u kantu pa ostave pored kante, pa opet formiraju divlje deponije, a veoma nam je stalo da toga više nema", kaže državna sekretarka Ministarstva za zaštitu životne sredine Sandra Dokić.

Pre samo nekoliko meseci odneto je 950 kubika smeća sa najpoznatije prestoničke deponije ispod Pančevačkog mosta, međutim ona je samo jedna od brojnih divljih deponija u glavnom gradu, koje i kada se očiste nakon samo nekoliko meseci izgledaju gotovo identično.

Ali za neke je smeće, a za druge izvor prihoda.

Kako je rečeno na konferenciji država se bori sa zagađenjem, pa i kroz javno-privatni projekat deponije Vinča. 

Ona bi navodno trebalo da proizvodi energiju iz otpada i da tako pomogne najugroženijima.

"Nama Vinča redovno dostavlja podatke, zašto još uvek nisu počeli skroz sa radom, možda je to pitanje za vas. Oni su počeli, insinerator tek od sledeće godine. U 2023. po saznanjima koje imamo, baš smo nedavno imali sastanak sa njima, tako da oni nas od prošle godine izveštavaju o odlaganju otpada", kaže pomoćnica direktora Agencije za životnu sredinu Tamara Perunović Ćulić.

Iz Ministarstva takođe nemaju detaljnije informacije zašto postrojenje, koje je probilo krajnji rok nije počelo da radi.

"Naš budžet je povećan već nekoliko puta, čak i tri puta u odnosu na to kakav je bio ranije, i evo i sad u 2023. godini će biti opet veći. Sredstva koja mi dobijamo čak i negde prevazilaze naknade koje se ostvaruju, ako nama ministarstvo finansija svake godine povećava budžet, ja nemam nikakav problem da to ne bude zeleni fond nego samo nek se budžet poveća, pa ćemo ga mi usmeravati gde treba", smatra državna sekretarka Ministarstva za zaštitu životne sredine Sandra Dokić.

Para, znači – ima. Ima i problema, na pretek, njih 3.000. 

NALED će predložiti i unapređenje politike naplate eko taksi i naknada u cilju smanjenja zagađenja vazduha, jer trenutni iznosi ne podstiču velike zagađivače da smanje štetne emisije gasova i nisu srazmerni količini zagađenja. 

A i oni verovatno imaju da plate.