'Pobedom u Velikom ratu srpski narod se svrstao u velike narode'

Dan primirja u Prvom svetskom ratu, obeležen je kod Spomen-kosturnice branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu na Novom groblju. Državnu ceremoniju polaganja venaca predvodio je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković, koji je i predsednik Odbora za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije.

Ceremonija je počela parastosom za nastradale koji je predvodio vladika Stefan, starešina Hrama Svetog Save, nakon čega je odata pošta nastradalima u Prvom svetskom ratu uz najviše državne počasti.

Vence su položili predstavnici Ministarstva odbrane Srbije, zamenica gradonačelnika Beograda Vesna Vidović, šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre, ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan – Harčenko, ambasador Francuske Pjer Košar, ambasador Kipra Dimitrios Teofilaktu, predstavnici drugih ambasada u Srbiji i strani vojni izaslanici, boračka udruženja.

Selaković je istakao da je Srbija svojom pobedom u ratovima, svrstavajući se u redove onih koji su se borili za slobodu i pravdu, stekla istorijski i moralni kapital, stekla pobednički duh, nekada na vojnom polju, a danas u ekonomiji, kulturi, sportu i drugim oblastima.

"Zbog toga, bez obzira na veličinu teritorije i broj stanovnika, pobedom u Velikom ratu, srpski narod se svrstao u velike narode", rekao je Selaković i dodajući da se Srbija i danas se bori i da postane član evropske porodice gde je bila pre 104 godine, a opredeljena je da pobeđuje – jer gubtnik nema pravo na samostalnost u odlučivanju.

Srbija svoju budućnost vidi u zajednici sa drugim evropskim narodima, rekao je Selaković istakavši da je Srbija iz Velikog rata naučila da velike stvari i dela ne možete da ostvarujete kada ste sami.

Pobedu u Velikom ratu Srbija je skupo platila

Dan primirja u Prvom svetskom ratu podseća na potpisivanje primirja Sila Antante i Nemačke čime je okončan Veliki rat i to 11. novembra 1918. godine u železničkom vagonu u Kompijenu. Kao državni praznik u Srbiji se obeležava od 2012. godine, a kao glavni motiv praznika koristi se cvet Natalijine ramonde, ugrožena vrsta u Srbiji, koji je u botanici poznat i kao cvet feniks, uz koga pojavljuje i motiv trake Albanske spomenice, koja se nalazi iznad cveta.

Kraljevina Srbija ratovala je protiv Austrougarske i drugih Centralnih sila od 28. jula 1914. kada joj je austrougarska vlada objavila rat pa sve do kapitulacije Austrougarske 3. novembra 1918. godine.

Prve godine rata Srbija je potukla austrougarsku Balkansku vojsku, ali se naredne godine njena vojska suočila sa Trojnom invazijom i zato što nije želela da se preda srpska vojska se povukla preko Albanije.

Evakuisana je na Krf, a odatle je prebačena na Solunski front gde je već 1916. godine zabeležila uspehe.

Posle dugog zatišja borbe za probijanje fronta počele su u septembru 1918. godine, a srpske i druge savezničke snage probile su front i ubrzo je Bugarska prinuđena na predaju. Srpska vojska nezadrživo je napredovala i 1. novembra 1918. oslobođen je Beograd.

Pobedu u Velikom ratu Srbija je skupo platila, odnosno tokom rata izgubila je, prema procenama, između 1.100.000 i 1.300.000 stanovnika, što je činilo gotovo trećinu ukupnog stanovništva ili čak oko 60 odsto muške populacije.

Venci za saveznike

Polaganjem venaca na groblju Komonvelta, ambasada Velike Britanije u Srbiji obeležila je danas Dan primirja u Prvom svetskom ratu, a ceremoniju je predvodila britanska ambasadorka Šon Meklaud.

Groblje Komonvelta ili Britansko vojno groblje u Beogradu nalazi se u sklopu Novog groblja i na njemu je sahranjeno 483 vojnika iz zemalja Komonvelta, od kojih je najviše britanskih i kanadskih vojnika koji su nastradali u Prvom i Drugom svetskom ratu na prostoru bivše Jugoslavije.

Polaganjem venaca na Spomen-kosturnicu ruskim vojnicima stradalim u Prvom svetskom ratu, ambasada Ruske Federacije u Beogradu obeležila je Dan primirja u Velikom ratu.

Vence su tokom ceremonije, koja je počela opelom za sve nastradale i intiniranjem himni Rusije i Srbije, položili ruski ambasador Aleksandar Bocan - Harčenko, predstavnici Ministarstva odbrane Srbije, Grada Beograda, ambasade Belorusije, boračkih udruženja.

Spomen kosturnica ruskim vojnicima nastala je kako bi se na odgovarajući način sahranili posmrtni ostaci ruskih vojnika – učesnika Prvog svetskog rata, koji su živote izgubili u odbrani Beograda i drugih gradova, na bitoljskom bojištu, Solunskom frontu, Kajmakčalanu i drugim bojištima na teritoriji bivše Jugoslavije.

Počast stradalim vojnicima odata i na Francuskom groblju u Beogradu, a vence su, između ostalih, položili i ambasador Francuske u Srbiji Pjer Košar i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.

Ambasador Košar podsetio je na to da se na Francuskom groblju u Beogradu Francuska seća 50.000 Francuza koji su poginuli, kako kaže, uz svoju srpsku braću na bojištima Solunskog fronta.

Kako je dodao, 11. novembra se odaje počast svima koji su položili život za Francusku, među kojima i 1.038 pripadnika oslobodilačkog pokreta otpora, a koje je general de Gol, kako kaže, posebno želeo da istakne.

"Obeležavanje 11. novembra u Beogradu znači naročitu priliku da se podseti na fracusko - srpsko prijateljstvo iskovano tokom Prvog svetskog rata", istakao je Košar.